СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ
1. јуна 2017. године у 20.21 сат

Завршетак радова на обнови фасаде и јубилеј 170 година трајања Галерије Матице српске обележен je свечаношћу на Тргу галерија 1. јуна 2017. године у 20.21 сат.

На самом почетку бројну публику су музиком поздравили студенти Академије уметности у Новом Саду с композицијом „Fanfare for Brass & Percussion” композитора Небојше Ј. Живковића, а затим су се обратили: др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије, Маринос Ватис председник Извршног одбора Војвођанске банке, Александра Фулгоси, помоћник министра културе и информисања у Влади Републике Србије и Игор Мировић, председник Покрајинске владе. Уследила је светлосна игра на фасади уз музику „Trio per uno” композитора Небојше Ј. Живковића која је представљала уметничку пројекцију аутора Срђана Радаковића, професора Академије уметности у Новом Саду, а за крај је уметнички доживљај употпунио ватромет. 

Након свечаности, публика је имала прилике да обиђе сталну поставку Галерије Матице српске и три нове изложбе Поклон-збирка Иванке Ацин, Шидијанке Саве Шумановића, Слике пролазног света. Односи француског и српског интимизма као и да ужива у камерној музици коју су изводили чланови Музичке омладине Новог Сада.

Програм свечаности припремљен је у сарадњи с Академијом уметности у Новом Саду, Фондацијом Нови Сад 2021, Војвођанском банком и Музичком омладином Новог Сада. Свечаност на Тргу галерија употпунили су укуси сладоледа Moritz Eis, ручно рађене чоколаде Eugen chocolate, вина Quet и вода Моја вода.

Медијски покровитељи свечаности били су Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, Maxim&Co, NS Plakat, Soho advertising, Color press Group, Радио 021, Naxi Planeta Radio и Радио Беседа.

Адаптација зграде
Финансијска средства за адаптацију фасаде обезбедило је Министарство културе и информисања Републике Србије. Такође, значајна средства остварена су кроз сарадњу с Војвођанском банком, као и захваљујући приватним фирмама и појединцима који су дали прилоге за наведене радове:др Светлана Гроздић, Центар страних језика Lingua – Ивана Мацедонић ЕремићCeramixproject – Ђорђе Живанов,Tехномонтажа –  Владимир Ђокић, Neofyton – Зоран Тадић, Предраг Боговац,
мср Тијана Којић, мр Зоран Суботички, Горан Дујмовић и Катица Малетин. Сви они постали су део историје Галерије Матице српске и нашег Клуба пријатеља.

Нови садржаји
У оквиру адаптације у згради и око ње уведене су многобројне новине.

У простору испред Галерије постављене су две новоизливене скулптуре: СликарМилан Коњовић, рад Јована Солдатовића, захваљујући разумевању наследника изливен на основу гипсаног модела који се дуго чувао и излагао у холу Галерије, баш као и Женски акт вајарке Радмиле Граовац. Изношењем уметничких дела у простор испред Галерије желели смо да искорачимо ка публици и скулптурама у екстеријеру укажемо на уметничке вредности које чувамо у згради. Истовремено, то је први корак ка циљу који Нови Сад, као Европска престоница културе 2021, тежи: освајању Трга галерија и формирању Парка скулптура у оквиру зелене површине испред Галерије.

У жељи да својим оснивачима и утемељивачима укажемо поштовање а посетиоцима скренемо пажњу на њихову улогу и доприносе, изложбеним салама и свечаним салонима у приземљу зграде доделили смо називе према значајним личностима из историје наше установе. Велика сала у приземљу понела је име Саве Текелије – првог великог добротвора и почасног председника Матице српске који је, даром једанаест породичних портрета 1842. године, покренуо идеју оснивања Музеума. Мали салон носи име првог секретара Матице српске Теодора Павловића, чијим залагањем је званично покренуто оснивање Музеума и чије су сарадња с уметницима и реализација првих аквизиција биле снажан допринос током раних година рада Музеума. Изложбене сале у приземљу носе име првог управника Галерије Матице српске Миливоја Николајевића, заслужног за пресељење у данашњу зграду и утемељивача изложбених активности. И, коначно, велики салон носи име Лепосаве Шелмић, управнице Галерије која је у тешким годинама с краја XX века успела да очува и унапреди научну, изложбену и издавачку делатност Галерије и мотивише појединце и установе на нова доброчинства и даровања уметничких дела Галерији. У том салону изложени су портрети свих управника и појединих часника Матице српске важних за делатност Галерије.

Као храм уметности, Галерија је на другом спрату, у нишама зида који дели изложбени простор сале од приступног степеништа, поставила мини-изложбу насталу на темељима идеје о стварању Пантеона знаменитих Срба, колекције портрета значајних личности под кровом Матице српске још из њеног пештанског периода. Одабрани портрети српских сликара и вајара XIX и XX века говоре о уметницима који су дела стварали, о уметницима који су портретисани и, коначно, о уметницима који су поклањали своја дела Галерији и тако постали део њене историје. Шест одабраних скулптура илуструје различите технике, материјале и ликовне приступе и указује на значај уметника у развоју националне уметности и музејских установа.

У сталној поставци су, кроз интерактивне апликације, видео и штампане приказе, уведенe Конзерваторске приче, постављене уз одабрана дела из колекције. Оне публици представљају рад конзерваторског одељења на заштити и истраживању колекције применом најновијих методa и високо професионалног приступa. 
Уведена је и нова сигнализација у улазном холу, постављена је нова табла Клуба пријатеља ГМС, музејски бонтон, ормарићи за остављање ствари посетилаца, као и низ других садржаја који публици обезбеђују лакше сналажење у простору, пријатнији боравак и уживање у Галеријским изложбеним салама.

Нове изложбе
Поред сталних поставки XVIII и XIX века, које су модернизоване у смислу техничко-технолошке опремљености изложбених сала, биће отворене три нове изложбе које указују на стратешка опредељења Галерије у години у којој обележава 170 година свога трајања.
С намером да истакне једну од својих темељних особености, Галерија је припремила изложбу Поклон-збирка Иванке Ацин, ауторке Мирославе Жарков. Вајаркa Иванка Ацин, Новосађанка, била je пријатељ и дародавац Галерије, чији наследници су нам поклонили њену готово целокупну уметничко-стваралачку заоставштину.

Следи изложба Шидијанке Саве Шумановића, ауторке Весне Буројевић, реализована у сарадњи с Галеријом слика „Сава Шумановић” у Шиду, на којој ће бити представљене Купачице, последњи Шумановићев циклус слика настао у Шиду. Ова изложба указује на опредељење Галерије Матице српске да у сталној сарадњи с другим галеријским и музејским установама проучава и презентује српску националну уметност.

И, коначно, у сарадњи с Француским институтом у Србији реализована је изложба Слике пролазног света. Односи француског и српског интимизма, ауторке др Дијане Метлић. Изложба је резултат наших настојања да у сарадњи с културним центрима и европским музејским установама допринесемо представљању српске националне ликовне уметности у ширем европском контексту.

Све три изложбе прате флајери, каталози и научне публикације, а током њиховог трајања одржаваће се промоције књига и стручна тумачења.

Нове публикације
Током периода када је Галерија била затворена за јавност одржано је пет гостујућих изложби: Одрастање уз уметност у дворцу Еђшег, Српска уметност у 10 слика и Кошница у Ректорату Новосадског Универзитета, Српска уметност у 10 слика у Француском институту у Београду, Теме и идеје. Српска уметност 1900-1941 у Музеју савремене  умјетности Републике Српске у Бањалуци и Српска уметност у 10 слика у Галерији слика „Сава Шумановић” у Шиду.

У оквиру припрема за обележавање јубилеја 170 година трајања Галерије Матице српске, објављено је осам публикација.

Попис збирке цртежа Галерије Матице српске, уредника Мирјане Брмботе, је капитална публикација у којој су репродукована сва дела у техници цртежа сакупљених у колекцији Галерије Матице српске, с потпуним каталошим јединицама. Наставак је тежњи да се кроз обраду и публиковање збирки јавности музеолошки комплексно представи богат уметнички фонд Галерије Матице српске. 

Уметност и музеалност, аутора проф. др Драгана Булатовића, је књига из едиције музеолошких студија која кроз свој поднаслов Историјско-уметнички говор и његови музеолошки исходи указује на везе између историје уметности и музеологије, дисциплина заступљених у делатности уметничких музеја каква је Галерија Матице српске.

Слике пролазног света. Односи француског и српског интимизма је научна монографија др Дијане Метлић која на свеобухватан начин представља уметност интимистичког проседеа, како у француској, тако и у српској средини. Она илуструје везе, утицаје и домете српске уметности међуратног периода и рефлексије у послератним годинама настале под утицајем интимистичких идеја.

Каталогом Поклон-збирка Иванке Ацин, ауторке Мирославе Жарков, представљен је дар наследника вајарке Иванке Ацин, Вишње и Мирка Петровића. Каталог поклоњених радова даје прву целовиту презентацију стваралаштва новосадске вајарке Иванке Ацин, који се налази у Галерији Матице српске.

Каталог Шидијанке Саве Шумановића, реализован је поводом истоимене гостујуће изложбе Галерије слика „Сава Шумановић” у Шиду. Поред репродукција 24 одабране слике из овог последњег Шумановићевог циклуса, који је др Лидија Мереник назвала „Велика синтеза”, каталог  обухвата расправне текстове Весне Буројевић и проф. др Лидије Мереник.

Нове награде
Током протеклих 5 месеци примили смо чак 4 награде за достигнућа из различитих области:

Награда „Јаков Игњатовић” Фондације „Јаков Игњатовић” из Будимпеште додељена је Галерији Матице српске за допринос очувања српског културног наслеђа у Мађарској за више пројеката реализованих у периоду 2012-2016. годинe.

Награда Business & Art часописа Diplomacy & Commerce додељена је Галерији за успешно остварену сарадњу с Војвођанском банком као пример добре и квалитетне сарадње културног и бизнис сектора, а поводом реализације пројекта „Одговорно у култури”.

Награда Youth heroes, коју додељују EXIT фондација и НИС, додељена је кустоскињи Јелени Огњановић, која је освојила треће место у категорији Друштвени активизам за постигнуте резултате у раду с децом и младима у оквиру едукативних програма Галерије Матице српске.

Годишњу награду Публикација године Национални комитет ИКОМ-а доделио је Галерији Матице српске за књигу др Симоне Чупић Џон Кенеди и нова границе културе. Мона Лиза и Супермен.Ова неуобичајена публикација се бави питањима могућности спровођења културне политике кроз подршку уметницима и установама.

Нови програми
Обележавање јубилеја уобличено је кампањом ДОживи уметност која указује на делатност, тежње и циљеве Галерије – уметничка дела Живе под кровом наше установе; стручњаци Галерије их својим знањима и активностима ОЖивљавају да би их публика током посете ДОживела и тако, кроз посете и учешће у разноврсним програмима, постала део свакодневног живота Галерије.

У жељи да у години јубилеја колекцију Галерије и њена дела приближимо јавности покренули смо и програм 170 година, 170 наших прича, 170 Ваших дана у оквиру ког ћемо сваког дана у 12.00 и 18.00 сати публици представљати кратке приче из историје Галерије, њене колекције, делатности и, коначно, о самим делима изложеним у сталној поставци.
Поред већ устаљеног термина петком у 19.00 сати - резервисаног за стручна тумачења, промоције публикација и предавања - уводимо и нови термин за стручна тумачења актуелних изложби викендом: суботом у 11.00 и недељом у 17.00 сати.

Нова понуда у музејској продавници
У оквиру музејске продавнице реализована је нова серија сувенира: мајице, шоље, термоси, кишобрани, руксаци, торбе, магнети, блокови, футроле за наочаре и мобилне телефоне с мотивом скулптуре Радмиле Граовац Женски акт, која је постављена испред Галерије и изабрана за заштитни знак овогодишње кампање Живи, ОЖиви, ДОживи уметност. Поред овог мотива, на сувенирима су заступљена и друга ремек-дела из колекције.

У оквиру кампање започели смо нову серију сувенира – линију модних маjица реализованих у сарадњи с новосадским модним брендом ZAGA. Познатe слике из колекције Галерије Матице српске оживели смо ауторским интервенцијама и употпунили натписима на леђима. Постављајући уметничка дела у савремени друштвени контекст, додали смо уметничком наслеђу зачин актуелног тренутка и учинили га атрактивним за младу публику.

У оквиру Музејске продавнице уведена је могућност плаћања платним картицама а Телеком Србија увео је бесплатни бежични интернет за посетиоце у читавом простору Галерије.

Ново радно време
С намером да се што више приближимо публици и изађемо у сусрет потребама савременог човека, продужили смо радно време тако да ће Галерија бити отворена за публику сваког радног дана, осим понедељком.

Радно време Галерије Матице српске:
Уторак–четвртак: од 10.00 до 20.00 сати
Петак: од 10.00 до 22.00 сата
Субота и недеља: од 10.00 до 18.00 сати

Стари тим
Све наведене активности спровели су стручњаци – кустоси и конзерватори Галерије и спољни сарадници:
др Тијана Палковљевић Бугарски, др Даниела Королија Црквењаков, мр Данило Вуксановић, Снежана Мишић, Мирјана Брбмбота, Јелена Огњановић, Борислав Радановић, Дарко Деспотовић, Дарко Ђорђевић, мр Јелена Јоветић, Мирослава Жарков, Станислава Јовановић, Ксенија Плећаш, Жељка Деспотовић, Маријета Сидовски и Тамара Драган.

Као и стручњаци из административног сектора: Биљана Ристић, Ненад Војновић, Лолита Пејовић, Слађана Лакић, Јелена Оличков, Ранкица Зец, Зорица Татић, Гојко Зец, Слободан Циганков и Стеван Бобош.

Такође, велику подршку пружили су нам и бројни партнери Никола Мартиновић из архитектонског студија N-martin, Слободанка Бабић из Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада, Светлана Мартиновић из дизајн студија 3 Oranges, Никола Перваз из штампарије OFFSET print, Лазо Сатмари из студија D Punkt, Уметничка ливница „Станишић”, лекторка Јелица Недић, конзерватор Ратомир Кулић и дипломирани инжењер Александар Зарин.

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно