ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЈЕ ДОБИТНИК
ИЗУЗЕТНЕ ВУКОВЕ НАГРАДЕ ЗА 2017. ГОДИНУ

Извршни одбор Културно-просветне заједнице Србије донео је 19. децембра 2017. године на предлог Жирија за додељивање Вукове награде, једногласну Одлуку да се Галерији Матице српске додели Изузетна Вукова награда за 2017. годину. Награда коју Културно-просветна заједница Србије додељује 54. пут, уручује се за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору. Поред Галерије, Изузетну Вукову награду добили су и Богословија Св. Кирила и Методија у Призрену и оперска дива Милка Стојановић из Београда. Док су добитници Вукове награде за 2017. годину: Драган Бартула, сликар (Лозница), Бранислав Баћовић, привредник, мецена културе (Београд), Никола Гогић, музеолог (Ужице), Дечји културни центар Београд, Драган Драшковић, музеолог (Краљево), Драган Којић, културни посленик (Нови Сад), Боривој Попржан, сликар, графичар (Нови Сад), Дејан Савић, диригент (Београд), Јовиша М. Славковић, књижевник (Гуча) и Бранко Станковић, новинар РТС-а (Београд).

Жири за додељивање Вукове награде за 2017. годину чинили су: проф. Милован Витезовић, књижевник, проф. Момчило Антоновић, академски сликар, академик проф. Светислав Божић, композитор, председник Жирија, др Жарко Димић, историчар, Бора Дугић, музички уметник, Рада Ђуричин, драмска уметница, проф. Драган Мраовић, књижевник и књижевни преводилац и Селимир Радуловић, књижевник.

Покровитељ Вукове награде је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Галерија Матице српске је ове године обележила 170 година трајања и својим бројним изложбама, програмима и свечаностима прославила значајан јубилеј. Награде попут Изузетне Вукове награде доказују да је Галерија Матице српске место сажимања традиције и савремене уметности, едукације и квалитетне забаве, место на коме се гради, чува и представља културни идентитет државе, изјавила је у поводу награде др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Уручивање 54. Вукове награде је уприличено 6. фебруара 2018. године у Председништву Републике Србије. У име свих лауреата Вукове награде обратила се др Тијана Палковљевић БУгарски, управница Галерије Матице српске:

Даме и господо,
Уважени представници Културно-просветне заједнице Србије,
Поштовани чланови жирија,
Драги пријатељи, колеге и поштоваоци културе и уметности који сте дошли да својим присуством увеличате 54. доделу Вукове награде и учините данашњи дан свим добитницима још свечанијим,
Велико ми је задовољство што ми је припала част да Вам се обратим у име лауреата Вукове награде, иако то није нимало лак ни једноставан задатак, јер се сви ми, нас три установе и десеторо појединаца, културом бавимо на различите начине и у оквирима различитих области деловања. Међу нама су представници музичке, књижевне и ликовне уметности, музеологије, медија и образовања. Неки од нас културу стварају, други је проучавају, трећи чувају и презентују јавности, четврти кроз њу подучавају младе генерације. Коначно, међу нама су данас и они који је финансијски подржавају и тако негују традицију филантропије, доброчинства и задужбинарства. 
Ипак, без обзира на разлике много је тога што данашње добитнике повезује. Пре свега, посвећеност култури, њеном креирању и изучавању, широј доступности и бољој присутности у медијима и јавној сфери.
Такође, верујем да сви делимо уверење да култура није само проценат у буџету или посао с осмочасовним радним временом, већ резултат посвећеног деловања и давања, несебичног труда и креативности који води општем добру – бољем и квалитетнијем животу грађана. Она је начин живота, основ комуникације како са нама самима јер нам помаже да боље разумемо себе, тако и са другима са којима нас повезује. Култура поставља питања, даје могуће одговоре и што је најважније подстиче на размишљање.
Такође, култура је темељ националног идентитета, особеност која нас дефинише и чини посебним у ширем, европском контексту. Нема снажне државе без јаке културе. И баш као што нема напретка нације без улагања у образовање, тако нема самосвесне државе без улагања у културу. На тај начин размишљао је још Сава Текелија постављајући темеље своје задужбине Текелијанума, и покрећући иницијативу за формирање музеума Матице српске током прве половине XIXвека.
Модерним речником речено Улагање у културу није трошак него инвестиција која води бољитку – појединца, установа и друштва у целини. На држави и на Министарству културе је да управо подршком оваквим престижним наградама подстиче оне највредније и најбоље да буду још успешнији. Награде су, тако посматрано, моћно оруђе културне политике јер препознајући и вреднујући квалитет подстичу такмичарски дух а самим тим напредак. А култура почива на појединцу – креативности, амбицијама, визионарским идејама, лидерским способностима, спремности за тимски рад и таленту за дипломатију и толеранцију.
Сви ми, добитници ове знамените награде, примамо је с поносом и срећом што је наш рад уочен као достојан онога што су наши претходници утемељили, створили и изградили, у свом времену и са својом мером. Свима нам пред очима у овом тренутку, свакако, стоји лик знаменитог Вука Стефановића Караџића, како његов прегалачки рад на реформи и развоју српског језика, тако и допринос српској култури у целини.
Наш је задатак и обавеза да тај пут очувања и даљег проучавања материјалног и нематеријалног националног наслеђа следимо, да га унапређујемо и проширујемо. Свако у својој области, у својим оквирима и у складу са својим могућностима. А све то са циљем да српску културу учинимо креативнијом, утицајнијом и боље вреднованом у друштву и времену у којем живимо.
Др Тијана Палковљевић Бугарски
управница Галерије Матице српске

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно