Ustanove kulture satkane su od ljudi, godina i ostvarenih snova.<\/p>\n
U godini pred veliki jubilej kojim \u0107e Galerija Matice srpske obele\u017eiti 175 godina od osnivanja, priridno je da se osvrnemo iza sebe i kroz postignu\u0107a svojih prethodnika sagledamo sve do sada ostvareno, a istovremeno zamislimo sve ono \u0161to u budu\u0107nosti treba da te\u017eimo.<\/p>\n
Istorijati ustanova sa\u010dinjene su od stremljenja, opredeljenja i dostignu\u0107a pojedinaca njihovih ideala, snova i dostignu\u0107a. Biografije ustanova satkane su od biografija pojedinaca, a slika su vremena u kojima su \u017eiveli i delovali. Pri\u010da o istorijatu Galerije Matice srpske zapo\u010dinje se velikim Savom Tekelijom \u010diji portret i stoji u ovoj sali na centralnom mestu. Od njega je potekla ideja za osnivanje Muzeuma Matice srpske. Od njega je stigao i prvi dar u vidu 11 porodi\u010dnih portreta koje je poklonio Matici srpskoj sa idejom da ostavi ve\u010dni trag u vremenu o svojim precima i porodici kroz dela likovne umetnosti. Upravo taj dar, taj mali panteon porodice Tekelija podstakao je njegovog prijatelja i saradnika Teodora Pavlovi\u0107a, sekretara Matice srpske da pokrene osnivanje Muzeuma na sednici upravnog odbora 1847. godine u zgradi starog Tekelijanuma u Pe\u0161ti. Ipak, od trenutka osnivanja do otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost trebalo je da pro\u0111e skoro 90 godina.<\/p>\n
Prvi zvani\u010dni upravnik muzeja bio je Franjo Malin<\/strong> (Petrovaradin, 9. avgust 1884 \u2013 Petrovaradin, 20. decembar 1955). Publicista, profesor, pisac, kulturni poslenik, sokolski funkcioner. Rad u Matici srpskoj zapo\u010deo je 1929. godine gde je tokom godina stekao veliki ugled kao \u010dovek demokratskih ube\u0111enja i jugoslovenske orijentacije. Za kratko vreme uspe\u0161no je sredio Mati\u010dinu Biblioteku i pripremio prvu stalnu muzejsku izlo\u017ebenu postavku (galeriju, arheolo\u0161ku, istorijsku i etnolo\u0161ku zbirku, kao i rukopise i arhivsku gra\u0111u), a zatim je 1932, podnose\u0107i izve\u0161taj Upravnom i Knji\u017eevnom odboru o inventarisanju knjiga u Biblioteci, Franjo Malin predlo\u017eio da se urede Mati\u010dina arhiva i Muzej, te je na prole\u0107e 1933. godine inicijativa za otvaranje Muzeja je po\u010dela da se realizuje. Na predlog Muzejskog odbora prilikom osnivanja Muzeja Matice srpske 30. marta 1933. godine Malinu je s punim poverenjem poverena du\u017enost kustosa i upravnika, koju je obavljao sa velikim uspehom do rata 1941. godine. Raspola\u017eu\u0107i skromnim materijalnim sredstvima, sa svega dva pomo\u0107na slu\u017ebenika, Malin je vr\u0161io svoju du\u017enost vrlo savesno, sa mnogo ljubavi i odu\u0161evljenja. Podr\u017ean od \u010dlanova Muzejskog odbora, Malin je znatno doprineo uspe\u0161nom formiranju Mati\u010dinog Muzeja, koji u to doba nije u\u017eivao subvenciju od dr\u017eave, nego se razvijao jedino zahvaljuju\u0107i razumevanju tada\u0161nje uprave Matice srpske. To je bio prvi Muzej u Novom Sadu. On je 1933. godine raspolagao sa oko 200 umetni\u010dkih dela. Ve\u0107 tada, u okviru Muzeja mogli su se sagledati obrisi budu\u0107e samostalne Mati\u010dine ustanove \u2013 Galerije Matice srpske.<\/p>\n Franju Malina je na mestu upravnika Muzeja, na kratko, nasledio slikar Milenko \u0160erban<\/strong>. Nakon nekoliko godina rada na konzervaciji i restauraciji dela iz Muzeja, \u0160erban je septembra 1945. godine imenovan za kustosa i direktora Muzeja Matice srpske. Turbulentne posleratne godine nisu pru\u017eale mogu\u0107nost za velika dela ali su dovele do izdvajanja Galerije Matice srpske kao samostalne ustanove i osnivanja Vojvo\u0111anskog muzeja.<\/p>\n Milivoj Nikolajevi\u0107<\/strong> (24. mart 1912, Sremska Mitrovica \u2013 27. avgust 1988, Novi Sad), slikar, likovni pedagog, imenovan je za prvog upravnika Galerije Matice srpske 1947. godine, Zajedno sa restauratorom Jovanom Sevdi\u0107em i u saradnji sa kustoskinjom Umetni\u010dkog muzeja u Beogradu, Zoricom Simi\u0107-Milovanovi\u0107, postavio je novu stalnu izlo\u017ebu Galerije Matice srpske koja je otvorena za javnost 26. decembra 1948. godine.<\/p>\n Svojim tridesetogodi\u0161njim radom doprineo je profesionalizaciji rada Galerije u svim segmentima delovanja. U njegovo vreme Galerija se preselila u sopstvenu, dana\u0161nju zgradu. U novoj zgradi formirana je reprezentativna stalna postavka, zapo\u010det rad na za\u0161titi umetni\u010dkih dela kroz osnivanje Konzervatorsko-restauratorskog odeljenja i uvedena redovna izlo\u017ebena aktivnost. \u0160tampan je prvi katalog postavke iz te 1958. godine. Povodom sto dvadeset i pete godi\u0161njice Galerije Matice srpske 1972. godine iz \u0161tampe izlazi bogato ilustrovana monografska studija enciklopedijskog formata u uredni\u0161tvu Milivoja Nikolajevi\u0107a, Srpsko slikarstvo XVIII i XIX veka<\/em> sa tekstovima Milivoja Nikolajevi\u0107a, Dinka Davidova i Olge Miki\u0107. Kao umetnik doprineo je prepoznavanju savremene umetnosti kao va\u017ene oblasti u delovanju Galerije, a podjednaki zna\u010daj davao je prilikom popunjavanja zbirke dao je istorijskom i aktuelnom stvarala\u0161tvu. U njegovom mandatu zapo\u010deta je i me\u0111unarodna saradnja kako kroz gostovanja stranih izlo\u017ebi tako i kroz predstavljanje srpske umetnosti.<\/p>\n Prou\u010davao je, a zatim i predstavljao umetnost pro\u0161lih vremena na savremen na\u010din i borio se za njeno mesto u dru\u0161tvu. Kreirao je izlaga\u010dku politiku Galerije, trude\u0107i se da organizuje bar dve izlo\u017ebe godi\u0161nje: jednu istorijsku, monografsku ili tematsku iz pro\u0161lih epoha i jednu savremenu, aktuelne umetni\u010dke prakse. Takvom politikom daje veliki doprinos prou\u010davanju umetni\u010dkog nasle\u0111a ali i popularizaciji aktuelne vojvo\u0111anske umetnosti kroz grupne izlo\u017ebe savremenih vojvo\u0111anskih umetnika i samostalne retrospektivne izlo\u017ebe. Uspostavlja saradnju sa srodnim institucijama (Narodnim muzejom iz Beograda, Vojvo\u0111anskim muzejom, Muzejom grada Novog Sada, Kabinetom grafike JAZU, Bibliotekom Matice srpske) i Komisijom za kulturne veze sa inostranstvom. Time oboga\u0107uje izlaga\u010dku delatnost i doprinosi popularizaciji Galerijskih eksponata izvan njenih izlaga\u010dkih sala. Svojim anga\u017emanom doprinosi uspostavljanju Galerije Matice srpske kao samostalne institucije. Ustanovljenim programom daje osnovni model za rad Galerije u narednim decenijama. U znak zahvalnosti, u okviru obele\u017eavanja jubileja 170 godina trajanja GMS izlo\u017ebene sale u prizemlju ponele su njegovo ime.<\/p>\n Radivoj M. Kova\u010devi\u0107<\/strong> (Novi Sad, 7. novembar 1914 \u2013 Novi Sad, 17. januar 1992) je u istoriji Galeriji jedini bio vr\u0161ilac du\u017enosti upravnika u periodu od 1976 do 1979. godine. Od 1950. godine radio na obnovi i popunjavanju umetni\u010dkih zbirki Mati\u010dinog muzeja kao referent i kustos a 1959. godine postao pomo\u0107nik upravnika Milivoja Nikolajevi\u0107a i na toj du\u017enosti ostao do 1976. godine, da bi potom postao v. d. upravnika sve do penzionisanja, 1979. godine. \u0160irokog obrazovanja, poliglota i izrazito inicijativan, doprineo je da se u zemlji i inostranstvu afirmi\u0161u izuzetne vrednosti zbirke Mati\u010dine Galerije, kao i tradicija i kultura ovog podneblja. Mnogobrojne doma\u0107e i strane delegacije i grupe koje su pose\u0107ivale Galeriju, s velikim interesovanjem su slu\u0161ale njegove komentare stalne postavke. NJegova posebna zaslugaje je utemeljivanje i razvijanje galerijske propagandne slu\u017ebe. Jo\u0161 kao pomo\u0107nik upravnika nastojao je da ovu va\u017enu delatnost \u0161to vi\u0161e razvije i obogati prihvataju\u0107i posete velikog broja uglednih politi\u010dkih, javnih i kulturnih poslenika iz svih krajeva zemlje, a posebno iz inostranstva, \u010dime je Galerija u\u010dvrstila svoje mesto u grupi najpoznatijih kulturnih institucija tada\u0161nje Jugoslavije. Budu\u0107i da je imao veze sa saveznim Protokolom, dolazio je u dodir sa eminentnim predstavnicima stranih dr\u017eava i na zgodan na\u010din u\u010dinio da se u programe njihovih poseta Novom Sadu uklju\u010di i obilazak Galerije Matice srpske, \u0161to je znatno doprinelo njenoj afirmaciji u \u0161iroj javnosti.<\/p>\n Milan Solarov<\/strong> (Kumane, 2. januar 1933 \u2013 Novi Sad, 2019), istori\u010dar umetnosti i slikar nalazio se na du\u017enosti upravnika Galerije Matice srpske od 1979. do 1983. godine. U Galeriju je stigao sa Akademije umetnosti te je kao pedagog po vokaciji polazio sa stanovi\u0161ta da je muzej u svojoj su\u0161tini vaspitno-obrazovna ustanova. Solarov je te\u017eio da muzejska delatnost postane popularnija i privla\u010dnija za publiku raznovrsnim, sadr\u017eajnim i zanimljivim programima. Formiranjem posebne Pedago\u0161ko-propagandne slu\u017ebe 1980. godine Galerija Matice srpske je na inicijativu Milana Solarova organizaciono unapredila i metodolo\u0161ki razgranala tu vrstu rada. Podr\u017eavao je ideju da Galerija bude mesto \u017eivljeg interesovanja za umetnost i izvan tematskog kruga njenih zbirki. U ovom periodu realizacijom i organizacija gostuju\u0107ih kamernih izlo\u017ebi iz sopstvenog fonda u drugim muzejima i kulturnim institucijama u zemlji, prire\u0111ivanje javnih predavanja, promocija, koncerata i drugih priredbi, Galerija je utvrdila svoje mesto i u naj\u0161irem dru\u0161tvenom okru\u017eenju.<\/p>\n Olga Miki\u0107<\/strong> (Beograd, 24. oktobar 1928 \u2013 Novi Sad, 2017), istori\u010dar umetnosti, muzejski savetnik i upravnica izme\u0111u 1984. i 1988. godine je u Galeriji provela punih 35 godina. Svoje veliko znanje stekla je na terenu i depou Galerije Matice srpske, a \u017eivot je posvetila prou\u010davanju, otkrivanju, atribuisanju dela nacionalne likovne umetnosti novijeg doba i predstavljanju kroz monografske i problemske izlo\u017ebe. NJen uticaj na programe Galerije bio je prisutan u svim tim godinama. Razumevanjem zna\u010daja ustanove, koja se pored sakuplja\u010dkog, izlo\u017ebenog i nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkog rada, bavi i za\u0161titom pokretnih kulturnih dobara, podr\u017eavala je i realizovala konzervatorsko-restauratorske radove koji su pomagali, ne samo da dela izgledaju bolje, nego i da se do\u0111e do pouzdanih zaklju\u010daka o delu. Stavom da sva izlo\u017eena dela moraju biti konzervatorski tretirana i opremljena za izlaganje bez obzira na vlasni\u0161tvo, Galerija je stekla pouzdane saradnike i ugled ustanove u kojoj se oduvek radilo sistemati\u010dno uz po\u0161tovanje najvi\u0161ih standarda muzeologije. Odlaskom iz Galerije nije napustila struku. Nastavila je da pi\u0161e i objavljuje studije i bude aktivan savetnik u svim galerijskim poslovima.<\/p>\n Nasledila ju je njena dugogodi\u0161nja koleginica Leposava \u0160elmi\u0107<\/strong> (3. oktobar 1944, Kulpin \u2013 30. septembar 2002, Sasari, Sardinija), magistar istorije umetnosti, muzejska savetnica, upravnica Galerije Matice srpske od 1988 do 2002. godine. Kao posve\u0107eni istar\u017eiva\u010d i prou\u010davalac nacvionalne umetnosti novijeg doba sprovela je brojne zna\u010dajne poduhvate. Pro\u0161irila je izlo\u017ebene kapacitete zgrade dogradnjom velike sale na drugom spratu i time stvorila uslove za pro\u0161irenje stalne postavke na umetnost prve polovine 20. veka. Stvarala je bolje uslove za \u010duvanje i sme\u0161taj umetni\u010dkih dela, bolje uslove za rad kustosa i svih zaposlenih, uvek po\u0161tuju\u0107i i isti\u010du\u0107i zasluge predhodnih generacija radnika Galerije. Pokrenula je proces digitalizacije uvo\u0111enjem kompjutera i sprovo\u0111enjem digitalizacije. Nalaze\u0107i se na \u010delu Galerije Matice srpske skoro 15 godina uspevala je da oko Galerije okupi \u0161irok krug dobrotvora, darodavaca, pokrovitelja i po\u0161tovalaca. Velikim li\u010dnim i profesionalnim ugledom doprinela je da brojni darodavci Galeriji poklone umetni\u010dka dela od zna\u010daja za istoriju i kulturu srpskog naroda. Na taj na\u010din se uve\u0107avao i oboga\u0107ivao umetni\u010dki fond i pro\u0161irivala izlo\u017ebena i izdava\u010dka delatnost. U okviru nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog rada na kojem je naro\u010dito insistirala, obi\u0161la je veliki broj srpskih pravoslavnih svetinja u Rumuniji, Ma\u0111arskoj i Vojvodini, i prepoznala i datovala mnoge do tada anonimne autore vrednih slika kulturnog nasle\u0111a. Poseban doprinos je ostvarila na spasavanju i za\u0161titi kulturnih dobara ratom zahva\u0107enih podru\u010dja tokom devedesetih godina HH veka, produ\u017eiv\u0161i \u017eivot ikonama pravoslavnih crkava u Vukovaru i Dalju, kao i na konzervaciji, restauraciji i prezentaciji ikona Sremske, Ba\u010dke i Banatske eparhije.<\/p>\n Branka Kuli\u0107<\/strong> (Solin, 7. septembar 1950) je u Galeriju stigla 2001. godine iz Pokrajinskog zavoda za za\u0161titu spomenika kulture kao ve\u0107 formiran stru\u010dnjak sa bogatim iskustvom u oblasti za\u0161tite kulturnog nasle\u0111a. Rad u Galeriji Matice srpske, zapo\u010dela je na poslovima pomo\u0107nika upravnika, a 2002. godine imenovana je za upravnika Galerije. Tokom osam godina provedenih na \u010delu Galerije Matice srpske predano je radila na unapre\u0111enju rada Galerije kao savremene i aktivne nacionalne muzejske institucije. Predano je radila na popunjavanju umetni\u010dkog fonda, pro\u0161irenju izlo\u017ebene i izdava\u010dke delatnosti, a iznad svega na formiranju novih stalnih postavki. Prepoznaju\u0107i va\u017enost saradnje i veruju\u0107i u va\u017enost nau\u010dnog pristupa u radu Muzeja intenzivirala je saradnju sa Katedrom za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu \u0161to je dovelo do publikovanja brojnih nau\u010dnih studija i realizacije kapitalnih nacionalnih izlo\u017ebi. Paralelno je negovala odnos prema prethodnicima i kroz brojne publikacije se zahvalila svojim kolegama. Veliku pa\u017enju posvetila je i permanentnom obrazovanju stru\u010dnih kadrova u Galeriji nesebi\u010dno prenose\u0107i svoja iskustva i znanja na mla\u0111e kolege ali i podr\u017eavaju\u0107i ih da se stru\u010dno usavr\u0161avaju.<\/p>\n Dr Branka Kuli\u0107 je jedan od retkih posve\u0107enika svom pozivu, profesionalac koji se dokazao u svim domenima kulturne ba\u0161tine: za\u0161titi, prou\u010davanju, muzejskoj i izdava\u010dkoj delatnosti. Za sobom je ostavila obiman korpus realizovanih projekata i publikacija ali iznad svega je ostavila uzoran primer budu\u0107im generacijama o visokim profesionalnim i eti\u010dkim normama koje treba slediti u svim domenima brige o kulturnom nasle\u0111u. Jedan je od onih kulturnih poslenika koji se nisu \u0161tedeli ve\u0107 su sva svoja znanja i istra\u017eivanja ugradili u korpus nacionalne istorije novog doba.<\/p>\n Svesni da se rad Galerije danas zasniva na temeljima koje je postavila ova grupa istaknutih kulturnih pregalaca u godini pred veliki jubilej odlu\u010dili smo da zahvalnost iska\u017eemo ne samo re\u010dima nego i delima. Na predlog porodice \u0160elmi\u0107, tokom ove godine primili smo na \u010duvanje nekoliko predmeta iz njihove porodi\u010dne kolekcije. Posebnu va\u017enost za nas ima pastel Mala Beka iz 1946. godine, rad Milenka \u0160erbana na kome je prikazana dvogodi\u0161nja Leposava. On svdo\u010di o sudbinskim vezama gde je jednu budu\u0107u upravnicu slikao tada\u0161nji upravnik Muzeja Matice srpske. Intiman po atmosferi i ne\u017ean u izvedbi on pru\u017ea druga\u010diju sliku kako o autoru tako i o portretisanoj.<\/p>\n Podstaknuti divnom gestom porodice \u0160elmi\u0107, odlu\u010dili smo se da u ovoj godini otkupimo jedan rad Milivoja Nikolajevi\u0107a i tako upotpunimo njegovo prisustvo u galerijskoj kolekciji koji je vodio skoro 30 godina. Portret Maksimovi\u0107a delo je koje na najbolji na\u010din ilustruje Nikolajevi\u0107ev intimisti\u010dki pristup predstavi \u010doveka i delo je koje nam je nedostajalo u kolekciji. A traganje za delima Milenka \u0160erbana donelo nam je fantasti\u010dan poklon koja je darovala svoje porodi\u010dne portrete<\/p>\n Uz ova novoprinvljena dela, ponosni smo na zbirku portreta upravnika Muzeja i Galerije Matice srpske. Svi ovi stru\u010dnjaci utkali su sebe u istoriju Galerije Matice srpske i svojim delovanjem opravdali velike ideje Save Tekelije. Podse\u0107aju\u0107i javnost na njih mi im danas odajemo \u010dast i iskazujemo zahvalnost. Svesni da samo po\u0161tuju\u0107i tradiciju stvaramo tradiciju!<\/p>\n <\/p>\n Dr Tijana Palkovljevi\u0107 Bugarski<\/p>\n Upravnica Galerije Matice srpske<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ustanove kulture satkane su od ljudi, godina i ostvarenih snova. U godini pred veliki jubilej kojim \u0107e Galerija Matice srpske obele\u017eiti 175 godina od osnivanja, priridno je da se osvrnemo iza sebe i kroz postignu\u0107a svojih prethodnika sagledamo sve do sada ostvareno, a istovremeno zamislimo sve ono \u0161to u budu\u0107nosti treba da te\u017eimo. Istorijati ustanova<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":10243,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-10252","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n