Potreba za muzealizacijom umetni\u010dkih ateljea slu\u017ei nameri da se sa\u010duva se\u0107anje na umetni\u010dki prostor unutar kojeg su nastajala umetni\u010dka dela. U tom slu\u010daju primarna je ideja o\u010duvanja memorije o umetniku koji vi\u0161e nije me\u0111u \u017eivima s jasnim ciljem da nekada\u0161nji umetni\u010dki prostor asocira na jedinstven stvarala\u010dki \u010din. Kultura se\u0107anja tako postaje osnova za razumevanje i naknadno vrednovanje kreativnog procesa. U tom smislu, veoma va\u017enu ulogu preuzima pojam genius loci, u revidiranom zna\u010denju, kada umetni\u010dki prostor biva ome\u0111en isklju\u010divo unutar (radnog) prostora, izme\u0111u \u010detiri ili vi\u0161e zidova. Duh pro\u0161losti u sebi nosi pam\u0107enje na mesto u kome se odigravao slikarski proces. U tim, specifi\u010dnim mestima odvijale su se uzbudljive i krajnje nepoznate i tajnovite umetni\u010dke drame. U njemu su se, pre slikanja ra\u0111ale ideje na papirima u vidu skica ili crte\u017ea, vodili razgovori sa kolegama i prijateljima, mo\u0107nim mecenama i vladarima. Ranije, ateljei su bili mesto zajedni\u010dkog rada (\u0161to i danas postoji u druk\u010dijem obliku) pod vo\u0111stvom jednog majstora koji vodi umetni\u010dki posao sa preciznim zadacima koje treba izvesti. U trenutku kada se umetnici osloba\u0111aju zanatskog i kada umetni\u010dko tr\u017ei\u0161te menja ulogu i svrhu same umetnosti, u ateljeima se susre\u0107u odabrani ljubitelji umetnosti \u0161to doprinosi njegovom zatvaranju za \u0161iru javnost. U njima se pre izlaganja tuma\u010de i komentari\u0161u umetni\u010dka dela, donose sudovi pre izlaska u javnost i procenjuju umetni\u010dki dometi. Zahvaljuju\u0107i toj promeni, ateljei sve vi\u0161e postaju svojevrsna svetili\u0161ta a ne puki radni prostori umetnika.<\/p>\n
Iz sli\u010dne potrebe, u Galeriji Matice srpske se razvija ideja virtualizacije nekada\u0161njih umetni\u010dkih ateljea savremenim tehnolo\u0161ko-digitalnim sredstvima kako bi se dopunila vizura izlaga\u010dkog sadr\u017eaja i pro\u0161irio domen vizualizacije. Na tom tragu nastao je i virtuelni atelje slikara Milana Konjovi\u0107a u okviru izlo\u017ebe posve\u0107ene ateljeima \u0161panskih umetnika. Mora se priznati da nije bilo komplikovano obuhvatiti slikarske prostore Milana Konjovi\u0107a iza koga je ostala kvalitetna dokumentacija, ogromna literatura, galerija posve\u0107ena njegovom delu kao i deo postavke Gradskog muzeja u Somboru, gde je od 1945 do 1990. godine bio sme\u0161ten njegov slikarski atelje.<\/p>\n
(Autori virtuelnog ateljea su : Doc. dr Isidora \u0110uri\u0107, Katedra za animaciju u in\u017eenjerstvu, Fakultet tehni\u010dkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu i MA Filip Mir\u010deski, NoctuaCG, Novi Sad, Vanr. prof. dr Igor Kekeljevi\u0107, Katedra za animaciju u in\u017eenjerstvu, Fakultet tehni\u010dkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, stru\u010dni saradnik Msr Stanislava Jovanovi\u0107 Mindi\u0107, GMS).<\/em><\/p>\n Rekonstrukcija je izvedena na osnovu snimaka u samom prostoru, dokumentarnih filmova, fotografija i stru\u010dne literature. Koriste\u0107i ovaj izuzetan materijal bilo je mogu\u0107e na\u010diniti prili\u010dno kompletnu sliku Konjovi\u0107evog ateljea. Isto tako, u toku istra\u017eivanja nametnule su se pojedine teze kojima smo nastojali da pojasnimo zna\u010daj umetni\u010dkog ateljea kroz vreme kao i karakter promene tog radnog prostora. Potraga za umetni\u010dkim izrazom Milana Konjovi\u0107a (ali i bilo kog drugog slikara) bila je istovremeno i potraga za odgovaraju\u0107im stvarala\u010dkim prostorom koja je pratila \u010dinjenice iz slikareve biografije i upu\u0107ivala na manje poznate detalje koji su veoma va\u017eni za dodatna tuma\u010denja njegovog slikarstva. S druge strane, virtualizacija pro\u0161losti pokazala se kao veoma interesantna \u201esamoobmana\u201c koja je u sebi sadr\u017eala o\u017eivljavanje slikarevog aktivnog postojanja i ukazivala na elemente koji su \u010dinili slikarevu svakodnevnicu i pomagali da ostvari toliko impozantan opus. Ipak, mora se napomenuti da je Konjovi\u0107 kao slikar bio naro\u010dito vezan za prirodu i pejza\u017e u njoj kao i ljude koji su ga okru\u017eivali. Zbog toga, virtuelna slika Konjovi\u0107evog ateljea ne mo\u017ee biti potpuna i istinita. Odlazak u Plein air, slikanje u karakteristi\u010dnom transu kao vid obra\u010duna sa stvarno\u0161\u0107u, magijski \u010din slikarskog akta i rituali kojima je bio izuzetno sklon, reflektovali su se u zimskim mesecima njegovog ateljea, kada je primenjivao posve druga\u010diju tehnologiju slikarskog postupka. To je jasno potvrdilo \u0161ta je sve moglo biti nadahnu\u0107e Milanu Konjovi\u0107u za nastanak jedne slike. Zato, virtuelni atelje Milana Konjovi\u0107a pred Vama oslikava lju\u0161turu slikareve li\u010dnosti i poku\u0161aj da se do\u010dara nepostoje\u0107e i vrati u svet vidljivog jedan retko produktivan umetni\u010dki prostor. Pre svega, valja nabrojiti poznate ateljee Milana Konjovi\u0107a koji su prirodno bili vezani i za mesta \u2013 ku\u0107e slikarevog stanovanja kao i slikarevu aktivnost u zemlji i inostranstvu. Ku\u0107a Konjovi\u0107evih u kojoj je slikar ro\u0111en 1898. godine nalazi se i danas u ulici pod imenom Veljka Petrovi\u0107a (ro\u0111aka kompozitora Petra Konjovi\u0107a), koja je u to vreme nosila ime Crkvena jer se protezala iza somborskog sveto\u0111ur\u0111evskog hrama. U cokli ove svetinje ugra\u0111en je spomenik sve\u0161tenika Jovana Konjovi\u0107a iz 1730 godine koji svedo\u010di o metohijskom, pe\u0107kom poreklu patricijske porodice Konjovi\u0107a koja je sa patrijarhom \u010carnojevi\u0107em preko Na\u0107vina (danas \u017dednika) doselila u Sombor. Kasnije, po\u010detkom XX veka novu ku\u0107u porodice Konjovi\u0107 izgradio je slikarev otac David na mestu ku\u0107e Nikole Vuki\u0107evi\u0107a na glavnoj ulici u secesijskom stilu uz pariski odjek neobi\u010dno uvu\u010dene fasade. U zgradi sa prvim liftom u Somboru za o\u010devu te\u0161ko pokretnu ta\u0161tu, na spratu je \u017eiveo slikar Milan Konjovi\u0107 sa svojom porodicom.<\/p>\n U njoj se nalazio prvi Konjovi\u0107ev atelje u omanjoj prostoriji pod stepeni\u0161tem s prozorskim oknom koji je biom okrenut ka dvori\u0161tu. U ovom prostoru slikao je od 1913. do 1916. godine (Radovi\u0107 je vajao njegovu bistu u tom prostoru). Na tematskoj izlo\u017ebi posve\u0107enoj Konjovi\u0107evim ateljeima registrovano je ukupno \u010detrnaest radnih prostora, a zanimljivo je da je prvi i poslednji atelje imao u svojoj roditeljskoj ku\u0107i. Pred kraj \u017eivota slikao je u improvizovanom ateljeu sa najlonom okolo sebe kako bi za\u0161titio tepih od curenja uljanih boja. U obe ku\u0107e, slikar je morao slikati, crtati i sakupljati sve \u0161to mu je bilo potrebno za rad, kontemplaciju i ono najva\u017enije \u2013 samo\u0107u. Govorio je kako je uvek sam i\u0161ao u galerije Luvra i kako je u ateljeu uvek bio sam. Nije voleo Akademiju zbog zajedni\u010dkog rada i potom potvr\u0111ivao svoju tezu \u201ekako umetnik ako \u017eeli ne\u0161to vredno da stvori mora da stvara sam\u201c. Samo\u0107a je bila jednaka njegovom izrazitom individualizmu. Slikao je u okolini Sombora, u Slavoniji u gostima, malo kasnije sa mladim Ivanom Radovi\u0107em i ponekad sa Lajo\u0161em Hu\u0161vetom slikao je na porodi\u010dnom sala\u0161u (1914\u20131915) i u dru\u0161tvu otkrivao zakonitosti slikarstva u svom rodnom gradu.<\/p>\n Prvi atelje jednog savremenika profesionalnog slikara koji je posetio bio je Dobrovi\u0107ev u Novom Sadu, nakon \u0161kolskog raspusta i prvog letnjeg semestra pra\u0161ke Akademije u klasi profesora Loukote 1919. godine. Kod parka Stromovke u \u010cehovoj ulici slika dva portreta slova\u010dkog slikara Borije s kojim je delio atelje ali i mi\u0161ljenje \u201eda obojica \u017eele biti savremeni ali na vlastitom putu\u201c. Crtao je mnogo i u pra\u0161kom stanu u Podskalskoj ulici koji mu je prona\u0161la voljena Ema. U leto 1920. godine prelazi u atelje slikarske Elze Novakove u Vodni\u010dkoj ulici. U Be\u010du 1921. godine, nasledio je atelje svog kolege sa Bukov\u010deve klase, hrvatskog slikara i grafi\u010dara Ivana Pal\u010di\u0107a u ulici Linke Vincajle da bi nakon nekoliko meseci tokom ovog veoma dinami\u010dnog perioda pre\u0161ao u drugi atelje u Land\u0161trase-Haupt\u0161trase u kome radi godinu dana (1921\u20131922). U jesen 1922. godine posle boravka u Somboru u januaru 1923. godine putuje ponovo za Prag gde u pariskoj \u010detvrti Vinohradi iznajmljuje atelje kod porodice Habera (u njemu radi do juna 1923. godine).<\/p>\n I kod Bukovca (dva semestra) i u ateljeu Andre Lota (dve nedelje) nije se dugo zadr\u017eao. Temperament Milana Konjovi\u0107a slu\u0161ao je samo unutarnju kreativnu vodilju. Dok su svi mladi slikari kopirali u\u017eivo platna \u010duvenih majstora, Konjovi\u0107 je godinama, isklju\u010divo po reprodukcijama u monografijama, studirao svaku likovnu pojavu koja ga je obuzimala.<\/p>\n \u017deljenog pedagoga prona\u0161ao u sopstvenoj suprotnosti. Avangardni osobenjak, \u010duveni \u010de\u0161ki slikar Jan Zvrzavi vr\u0161io je korekciju njegovih radova i uputio ga da kopira Leonardove crte\u017ee. Odmah po dolasku u Pariz 1924. godine, \u017eive\u0107i isprva po iznajmljenim hotelskim sobama, Konjovi\u0107 se vrlo brzo upoznaje sa budu\u0107im prijateljem, francuskim knji\u017eevnikom Morisom Becom kod koga stanuje na petom spratu s pogledom na Notr Dam.<\/p>\n U januaru 1925. godine zakupljuje svoj prvi slikarski atelje, na Monru\u017eu, u Vane ulici na broju 42 (rue de la Vanne), jednu ve\u0107u prostoriju na spratu nedaleko od Porte d Orleansa. U njemu je Konjovi\u0107 boravio sve do 1930. godine kada prodaje nasle\u0111enih 180 jutara zemlje u Somboru i podi\u017ee sebi modernu ku\u0107u s ateljeom koju je projektovao Korbizijeov u\u010denik u Monsuri ulici na broju 9. (rue de Montsouris, Paris XIV, opet kod Porte d Orleansa). Tamo slika \u010duvene predstave ateljea koji \u0107e ga obele\u017eiti kao vanrednog majstora bojenih senzacija. U neposrednoj blizini Trijumfalne kapije, tu su svoje ateljee imali i Brak, Deren, Fu\u017eita i drugi poznati slikari. U to vreme, kada se povukao u svoj atelje u Monru\u017eu, sve redovitije je odlazio u Luvr. Leonardovu kompoziciju Sveta Ana, Bogorodica i dete izlo\u017eenu u naj\u010duvenijem muzeju sveta, Konjovi\u0107 je radio u svom ateljeu po reprodukciji, razume se. U tom ateljeu imao je tri prostorije predvi\u0111ene za atelje. Zajedno sa Petrom Dobrovi\u0107em 1927. godine (porodi\u010dno) iznajmljuje vilu u Kanj sir Meru, me\u0111utim, Dobrovi\u0107 mu nijednu sliku tamo nije pokazao iako su stanovali soba do sobe. Mo\u017ee biti da je tada dobro razumeo slikarsko pravo na privatnost. Nakon uspe\u0161nog boravka u Parizu, 1932. godine, Konjovi\u0107 se vra\u0107a u zavi\u010daj. Uvi\u0111a da mu u Somboru le\u017ei slikarska snaga i tada izjavljuje \u201eda ne bi bio \u010dovek da se nije vratio, uprkos uspehu koji je tamo postigao\u201c.<\/p>\n Od prole\u0107a 1933. godine, u tornju somborske \u017eupanije, u prostoru ni na nebu ni na zemlji, kako je govorio, u slo\u017eenim uslovima visokog prostora (oko \u0161et-sedam metara visine), po\u0161to ga je bilo nemogu\u0107e zagrejati tokom zimskih meseci, Konjovi\u0107 slika u prole\u0107e i leto dok ga odatle ma\u0111arski okupatori nisu izbacili 1941. godine a zate\u010deno u ateljeu oplja\u010dkali. Zanimljivo je da je taj atelje nasledio od svog kolege i somborsko-slikarskog saputnika Ivana Radovi\u0107a.<\/p>\n Tu nastaju \u010duvene interpretacije \u017eitnih polja, koloristi\u010dki akordi preuzeti sa srpskih \u0107ilima i upravo sa tog mesta slikar nastavlja svoju uzlaznu karijeru \u2013 izla\u017ee, leti slika u Cavtatu, u\u010destvuje na kolektivnim izlo\u017ebama, posve\u0107uje se figurativnom slikarstvu, radi scenografije i nacrte za vitra\u017ee. Uo\u010di Drugog Svetskog rata, \u010dak, tu\u017ei predsednika vlade Cvetkovi\u0107a zbog povrede umetni\u010dkog ponosa jer mu nije platio sliku koju je izabrao da odnese sa Konjovi\u0107eve izlo\u017ebe u \u017dupanijskoj sali prilikom otkrivanja (kratkovekog) konjani\u010dkog spomenika Kralju Aleksandru (rad vajara Augustin\u010di\u0107a).<\/p>\n Za vreme rata, nakon povratka iz zarobljeni\u0161tva u Osnabriku gde je temperom slikao zarobljenike, svoj atelje preseljava u predvorju ku\u0107e u Crkvenoj ulici (danas Veljka Petrovi\u0107a) kod tetke Malke. Tada njegovu osvetljenu paletu zatvaraju sivi tonovi gde uz poznate teme nastaju i prikazi prosjaka i pogreba. Tokom rata slika neobi\u010dno realisti\u010dku seriju pastela kod ro\u0111aka tokom 1943\u20131944. godine u Srbobranu. Jedva je uspeo da nagovori somborskog bogata\u0161a \u0106iru Falciona koji je nosio raznobojne kravate da ga slika u ujninoj ku\u0107i u Crkvenoj ulici. Kada je Konjovi\u0107 portret zavr\u0161io, Falcion, ugledav\u0161i je, udari \u0161e\u0161irom o pod i uzviknu: \u201eTo je divno! Ni da mrdne\u0161 vi\u0161e \u2013 potpi\u0161i!\u201c Zahvaljuju\u0107i Konjovi\u0107evoj upornosti i ose\u0107aju kolekcionara Pavla Beljanskog, danas u njegovom (susednom) legatu mo\u017eemo videti prekretni\u010dki portret velikog slikara ljudi i njihovih sudbina.<\/p>\n Na inicijativu Milana Konjovi\u0107a i knji\u017eevnika Jano\u0161a Hercega adaptira se u Somboru Fernbahova (kasnije Lederererova) zgrada iz 1890. godine, izgra\u0111ena u stilu eklektizma za potrebe muzeja i biblioteke u oktobru 1945. godine. U njoj je Veljko Petrovi\u0107 otvorio izlo\u017ebu znamenite kolekcije Pavla Beljanskog i proglasio Gradski muzej u Somboru otvorenim. Na spratu, tada novoimenovani direktor muzeja, slikar Milan Konjovi\u0107 formira svoj atelje u kojem \u0107e raditi do adaptacije muzeja 1990 godine, kada je i ovaj prostor, nekoliko godina pred smrt, morao napustiti (bilo mu je ve\u0107 jako te\u0161ko da se penje uskim stepenicama u atelje). Sigurno da je to uticalo na ostarelog maestra koji je u tom ateljeu naslikao svoje najzna\u010dajnija dela, iako je 1966. godine, nedaleko odatle u preure\u0111enoj zgradi Galeove apoteke otvorio sopstvenu galeriju, u koju je smestio legat radova koje je darovao svome zavi\u010daju. Slikar je imao svoju galeriju ali je ostao bez svoje radionice.<\/p>\n To je zna\u010dilo da je ovozemaljski i uzbudljivi stvarala\u010dki \u017eivot slikara u\u017earene ravnice okon\u010dan. Konjovi\u0107 je umro u jesen 1993. godine, znaju\u0107i vi\u0161e od drugih da je \u201eatelje srce svakog slikara i da su mu njegov atelje, \u017eivom uzeli.\u201c<\/p>\n U ateljeu Milana Konjovi\u0107a koji se prostirao iza ugaonog erkera muzejske zgrade odigravao se neverovatan, paralelni \u017eivot umetni\u010dkog delovanja. U njemu se slikar borio sa samim sobom, rvao sa kriznim momentima grozni\u010dave li\u010dnosti, slikao besku\u0107nike i \u010dudake koje je dovodio sa somborskih trgova i izvla\u010dio iz mra\u010dnih bircuza. U ovom prostoru Konjovi\u0107 je po\u010detkom pedesetih godina odgurnuo figurativni svet vidljivog ali nikad do samog kraja ne predaju\u0107i se apstrakciji. Tu je, u ovalnoj prostoriji smestio deo name\u0161taja iz salona svoga dede po majci Nikole Vuki\u0107evi\u0107a i sliku Petra Lubarde bez ukrasnog rama na kanap oka\u010denu o kuku visoko ubu\u0161enu na plafon prostorije.<\/p>\n Me\u0111u brojnim listovima dokumentacije, bele\u0161kama i fotografijama u ateljeu je \u010desto uzimao u ruke crni notes u kom je detaljno upisivao put svojih slika. Pored glomaznog sekretera stajali su Konjovi\u0107evi nepomi\u010dni modeli, drvena figura sveca Ivana Nepomuka koju je prona\u0161ao u nekoj napu\u0161tenoj crkvi u Vojvodini i statua vojnika kuruca koji je na grudima imao ugra\u0111en sat. Obe su \u010desto sa njegovih oslikanih lesonita iz ateljea podse\u0107ale posmatra\u010da na koplje slikarskog \u010dina, na izlazak u predele somborskog kanala sa naro\u010ditim, slikarevim nervoznim osvrtom na klasje \u017eita i ravangradske tornjeve iza njih (bili su motiv na pedesetak slika). Na zidovima je visio poneki kerami\u010dki ma\u0111arski tanjir a tipi\u010dni ramovi za slike sa \u0161irokim u belo farbanim paspartuima sa \u010de\u0161kim pozla\u0107enim lajsnama bili su posvuda. Unutar njih, barokno uskovitlani svet matiranih povr\u0161ina, ispo\u0161\u0107ene uljane fakture podr\u017eane pepelom i gipsom, upe\u010datljivi do\u017eivljaji prirode i ljudi.<\/p>\n Tu, ispod te zaobljene linije arhitekture, posebno za slikara Konjovi\u0107a, bio je probijen ulaz u atelje na samoj ivici zapu\u0161tenog Fernbahovog \u017eitnog magacina. U njega se ulazilo tihim kucanjem u oluk pokraj vrata kao ugovorenim tajnim znakom. Prolazile su kroz ta senovita vrata i nemirne dame u kasnim satima.<\/p>\n Odatle su vodile stepenice sa uskim daskama zatrpane mno\u0161tvom slikarskog materijala ka uskom grlu slikarskog haosa. Pored ulaza u najve\u0107oj prostoriji, na malim stolovima i policama posvuda su bile Konjovi\u0107eve \u010detke i \u0161pahtle u kerami\u010dkim \u0107upovima, posude sa materijalom i knjige. Po sredini je bio tkani tepih sa kojeg je slikar, poguren, pa\u017eljivo sakupljao \u0161iljatim mistrijama trunke sasu\u0161ene boje. Desno odatle kraj pregradnog zida bio je \u0161iroki le\u017eaj uredno name\u0161ten. Pored ove glavne prostorije slikarevog svetili\u0161ta postojale su i druge, manje, kori\u0161\u0107ene za skladi\u0161tenje slika okrenute ka atrijumu Muzeja, \u201ezarobljene\u201c memljivim zidovima svetlarnika.<\/p>\n Slikar je ponekad prolazio izme\u0111u le\u017eaja i kaljeve \u017dolnai pe\u0107i da otvori zaklonjena vrata iza kojih je u zid bila usa\u0111ena skrivena kasa. Najmanji klju\u010d sa sve\u017enja otklju\u010davao je mala vrata dedinog sekretera iza kojih se krio jo\u0161 jedan mali klju\u010d kojim je otvarao mali sef u ormanu i iz njega uzimao jo\u0161 tri klju\u010da. Alegorijski motivi na \u017eivopisnoj pe\u0107i (akroterije, rogovi izobilja i drugi simboli spokojnog uto\u010di\u0161ta) poja\u010davali su utisak slikareve, godinama gra\u0111ene sigurnosti. I tako, idu\u0107i kroz virtuelnu animaciju Konjovi\u0107evog ateljea, u krug, mo\u017eemo dosta dobro zamisliti na koji na\u010din je maestro otvarao pretince svoje samo\u0107e u kojoj se jedino pronalazio. U ateljeu bez zvonjave telefona sa svojim slikama izraslim iz zavatrene palete, kao iz atanora nerazgovetne i beskona\u010dne radinosti, kojeg verujem da nikako ne mo\u017eemo zaboraviti.<\/p>\n Dr Danilo Vuksanovi\u0107<\/strong>, pomo\u0107nik upravnika GMS<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Potreba za muzealizacijom umetni\u010dkih ateljea slu\u017ei nameri da se sa\u010duva se\u0107anje na umetni\u010dki prostor unutar kojeg su nastajala umetni\u010dka dela. U tom slu\u010daju primarna je ideja o\u010duvanja memorije o umetniku koji vi\u0161e nije me\u0111u \u017eivima s jasnim ciljem da nekada\u0161nji umetni\u010dki prostor asocira na jedinstven stvarala\u010dki \u010din. Kultura se\u0107anja tako postaje osnova za razumevanje i<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":15452,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-15454","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n