Poklon-zbirke imaju posebno mesto u istoriji i razvoju kolekcije Galerije Matice srpske, jer \u010duvaju trag o opusima umetnika, li\u010dnosti kolekcionara i darodavaca. Poklon-zbirka Graovac, koja obuhvata 22 Nikoline slike, i 21 Radmilino vajarsko delo, dar je njihove k\u0107erke Smiljke Graovac Cvetko. Ovim vrednim poklonom kolekcija Galerije Matice srpske je oboga\u0107ena delima iz druge polovine XX veka i upotpunjeno je se\u0107anje na umetni\u010dki par Graovac. Dvoje umetnika, koji su kroz \u017eivot i umetnost zajedno kora\u010dali preko pola veka, ostvarili su autenti\u010dnu simbiozu dva me\u0111usobno prepletena umetni\u010dka opusa, podr\u017eana i premijerno izlo\u017eena na zajedni\u010dkoj izlo\u017ebi u Galeriji Matice srpske. Pored 43 umetni\u010dka dela iz Poklon-zbirke, izlo\u017eba \u0107e biti upotpunjena i radovima koji su ranije poklonjeni Galeriji, kao i bogatim dokumentarnim materijalom \u2013 snimljenim umetni\u010dkim iskazima i vizuelnim dokumentima, koji \u0107e doprineti sveobuhvatnijoj predstavi stvarala\u0161tva Radmile i Nikole Graovca.<\/p>\n\n\n\n
O Nikoli Graovcu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nikola, \u0161ta je slikarstvo za Vas?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u201e\u2026ja nemam teoriju o slikarstvu. Nikada se njima nisam ni bavio, niti me je interesovalo \u0161ta i kako drugi rade, kako bih sebe povukao za kosu, bio ve\u0107i nego \u0161to sam. Slikao sam jednostavno kao \u0161to \u017eivim, sa rado\u0161\u0107u. I danas tako radim. Slikanje je moj odmor, moja potreba, su\u0161tina mog bitisanja. Kada bi mi neko oduzeo \u010detke i boje, ugasio bih se\u2026\u201c<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n Nikola Graovac je ro\u0111en 29. maja 1907. godine u Lici, u selu Vrebac kod Gospi\u0107a. Slikarstvo je u\u010dio u periodu od 1932. do 1937. godine kod Jovana Bijeli\u0107a, \u017eive\u0107i u njegovom ateljeu koji se nalazio na tavanu II mu\u0161ke gimnazije u Beogradu. Tokom godina provedenih u Beogradu intenzivno je slikao i u\u010destvovao u radu umetni\u010dkih grupa. Izlagao je sa grupama: \u201e\u010cetvorica\u201c, 1933, \u201eTrojica\u201c, 1937, \u201eOblik\u201c, 1938. i \u201eDesetorica\u201c, 1940. Prvu samostalnu izlo\u017ebu imao je 1935. godine u Umetni\u010dkom paviljonu \u201eCvijeta Zuzori\u0107\u201c u Beogradu. Drugi svetski rat je proveo u Beogradu, a 1948. godine se sa suprugom vajarkom Radmilom Graovac preselio u Prizren, gde je godinu dana radio kao nastavnik likovnog obrazovanja, a potom se nastanio u Beograd. U\u010destvovao je na likovnim kolonijama u E\u010dki i \u010desto boravio u Novom Sadu. U leto 1975. godine u\u010destvovao je u slikarskoj koloniji u Lipovcu nadomak Topole, gde je odlu\u010dio da sebi izgradi novi dom i atelje. Redovno je izlagao na Prole\u0107nim i Jesenjim izlo\u017ebama umetnika u Beogradu, na izlo\u017ebama ULUS-a i ULUV-a, na Oktobarskom salonu i na izlo\u017ebama umetni\u010dkih kolonija u E\u010dki i u Po\u010ditelju. Svoje radove je predstavljao i na izlo\u017ebama jugoslovenske umetnosti u svetu: Lionu, Tunisu, Bejrutu, Pensilvaniji. Opus Nikole Graovca broji oko 10.000 slika koje se nalaze u ustanovama, preduze\u0107ima i privatnim zbirkama i kolekcijama. Graovac je Zadu\u017ebini kralja Petra na Oplencu ostavio legat koji sadr\u017ei trideset i pet slika i vi\u0161e predmeta primenjene umetnosti. Dobitnik je nagrada: \u201e\u0110urica \u0110or\u0111evi\u0107\u201c 1937, Politike<\/em> 1937, Oktobarske nagrade Novog Sada1964. i nagrade ULUS-a 1965. godine. Pored slikarstva Nikola Graovac je imao jo\u0161 jednu pasiju to su bili stari satovi, sakupljao ih je i sam ih popravljao. Umro je u svojoj ku\u0107i na Oplencu 16. januara 2000. godine.<\/p>\n\n\n\n O Radmili Graovac<\/strong><\/p>\n\n\n\n Radmila, \u0161ta je skulptura za Vas?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u201eMaterija <\/em><\/strong>– prostor <\/em><\/strong>– vreme, to je skulptura. Na\u010din postojanja svega. Nikada ne znam \u0161ta \u0107e biti finalni rezultat. Najzad, umetnost i nema formu pre nego \u0161to je napravite. Neki umetnici su racionalni, vole da prave skice, nacrte… Ja to nikada nisam radila. Mala skulptura iz Brasampuja nam izgleda tako savremeno, kao i<\/em><\/strong> Pikasovi radovi.\u201c<\/em><\/strong><\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Radmila Graovac je ro\u0111ena 6. juna 1920. godine je u Vu\u010ditrnu kao Radmila Ris. U Novom Sadu je \u017eivela od 1932. godine gde je i maturirala sedam godina kasnije. Izbijanje Drugog svetskog rata prekinulo je njeno studiranje hemije na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu u Beogradu. Vratila se u Novi Sad, u roditeljsku ku\u0107u, gde je provela sve \u010detiri godine rata. Tih godina dru\u017eila se sa budu\u0107im poznatim slikarima: Bo\u0161kom Petrovi\u0107em, Stevanom Maksimovi\u0107em, Milanom Kercem i vajarom Jovanom Soldatovi\u0107em. Poznato je da su svi crtali i slikali jo\u0161 od gimnazijskih dana. U to vreme, oslobo\u0111eni drugih obaveza prona\u0161li su adekvatnu prostoriju gde su uz pomo\u0107 modela redovno crtali. Graovac i Soldatovi\u0107 su po\u010deli i da vajaju. U to vreme kolebala se izme\u0111u slikarstva i vajarstva, da bi se ipak odlu\u010dila za vajarstvo koje upisuje na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1949. godine kod profesora Sretena Stojanovi\u0107a, Tome Rosandi\u0107a i Ilije Kolarovi\u0107a. U me\u0111uvremenu, sa suprugom Nikolom Graovcem, slikarom, provela je 1948. godinu u Prizrenu, gde im se rodila k\u0107erka Smiljka. Na usavr\u0161avanju u Pragu boravila je 1956. godine. Po zavr\u0161etku osnovnih studija 1953. vratila se u Novi Sad i radila kao profesor vajarstva i keramike na Vi\u0161oj pedago\u0161koj \u0161koli do 1976. Od te godine radila je kao slobodan umetnik i \u017eivela u Beogradu do smrti 16. januara 2011. Bila je \u010dlan Udru\u017eenja likovnih umetnika Srbije od 1949. godine. Izlagala je na brojnim kolektivnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu. Retrospektivnu izlo\u017ebu imala je 1985. godine u Domu Jugoslovenske narodne armije u Beogradu. Dobitnik je nagrade Umetni\u010dke kolonije u E\u010dki 1962. i Zlatnog dleta 1965. godine. Autor je dvadesetak spomenika u bronzi, uglavnom bista, \u0161irom Srbije. <\/p>\n\n\n\n Tokom trajanja izlo\u017ebe svakog petka bi\u0107e prire\u0111en raznovrstan prate\u0107i program kako bi posetiocima pribli\u017eili osnovnu ideju izlo\u017ebe i podstakli ih na razmi\u0161ljanje o njihovom stvarala\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n Izlo\u017ebu prati katalog, \u010diji je autor msr Mirjana Brmbota, muzejska savetnica Galerije Matice srpske. Izlo\u017eba je realizovana pod pokroviteljstvom Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Uprava za kulturu Grada Novog Sada.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Poklon-zbirke imaju posebno mesto u istoriji i razvoju kolekcije Galerije Matice srpske, jer \u010duvaju trag o opusima umetnika, li\u010dnosti kolekcionara i darodavaca. Poklon-zbirka Graovac, koja obuhvata 22 Nikoline slike, i 21 Radmilino vajarsko delo, dar je njihove k\u0107erke Smiljke Graovac Cvetko. Ovim vrednim poklonom kolekcija Galerije Matice srpske je oboga\u0107ena delima iz druge polovine XX<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5038,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","tags":[],"mec_category":[97],"class_list":["post-5043","mec-events","type-mec-events","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","mec_category-izlozbe"],"acf":[],"yoast_head":"\n