Devetnaesti vek, poznat po brojim revolucionarnim otkri\u0107ima, ratovima i idejama u Evropi, gradi milje velikih i malih dru\u0161tvenih promena koje menjaju svet i budu\u0107nost koja dolazi. Godina 1847. obele\u017eena je ro\u0111enjem Tomasa Edisona, koje simboli\u010dno predstavlja dolazak svetlosti, odnosno nauke, prosve\u0107enosti i umetnosti. Pomenuta godina se \u010desto naziva i godinom Vukove pobede jezi\u010dke i pravopisne reforme koja veli\u010da uspon srpske pismenosti i prosve\u0107enosti.<\/p>\n
Oktobar 1847. godine<\/strong> bele\u017ei se kao prelomna ta\u010dka za srpsku kulturu i umetnost. Ona predstavlja osnivanje Muzeuma Matice srpske u Pe\u0161ti<\/strong> u okrilju Matice srpske, najstarije nau\u010dne, knji\u017eevne i kulturne ustanove u Srba, u kojoj se \u010duva nacionalno i kulturno blago srpskog naroda. Ideju je dao jo\u0161 1842. godine Sava Tekelija<\/strong>, prvi i do\u017eivotni predsednik Matice srpske, kada je izme\u0111u ostalog zave\u0161tao i 11 porodi\u010dnih portreta iz svoje kolekcije Matici, te na svojevrstan na\u010din poslao poruku narodu da, zarad o\u010duvanja srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta, daruju umetni\u010dka dela i kolektivno tvore kulturnu ba\u0161tinu.<\/p>\n Prosvetiteljski nadahnut, Teodor Pavlovi\u0107<\/strong>, tada\u0161nji Mati\u010din sekretar, dao je inicijativu za osnivanje muzeja objaviv\u0161i u Letopisu Matice srpske i Srpskim narodnim novinama \u201epoziv rodoljubivom gra\u0111anstvu\u201d da novoosnovanom muzeju poklanjaju predmete. Svi pokloni koji su pristizali bili su dobrodo\u0161li, ali je centralno upori\u0161te bilo na galeriji znamenitih li\u010dnosti. S tim u vezi, va\u017eno je istaknuti bitnu ulogu Panteona Matice srpske \u2013 galeriju portreta srpskih velikana koji su svojim radom doprineli razvoju Matice srpske. Idejom stvaranja Panteona nastojalo se pokazati vrednost i zna\u010daj pojedinaca u procesu transformacije srpske kulture. Kao i svaki Panteon, on predstavlja svojevrsni hram, odnosno uto\u010di\u0161te koje je sastavna ta\u010dka svih po\u010detaka, kojem se generacije vra\u0107aju, po\u0161tuju i \u010duvaju ono \u0161to je do tada nastalo.<\/p>\n Vizuelni identitet Matice srpske trebalo je da odi\u0161e intelektualnim bogatstvom srpskih velikana, te su prve kolekcije sa\u010dinjavale portrete znamenitih Srba i dobrotvora koji su se svojim radom zalagali za razvoj srpske nauke i umetnosti. O tom \u010dinu svedo\u010de prve porud\u017ebine i otkupi i, svakako, portret Save Tekelije, rad Jovana Popovi\u0107a, naru\u010den 1847. godine za sve\u010danu salu Tekelijanuma u Pe\u0161ti, gde su se \u0161kolovali siroma\u0161ni i najbolji srpski \u0111aci. Mogli bismo re\u0107i da je Teodor Pavlovi\u0107 bio jedna od presudnih li\u010dnosti za muzealizaciju kulturnih dobara. Poznavao je velik broj zna\u010dajnih umetnika tog doba koji su danas deo galerijske kolekcije, poput prve srpske akademske slikarke Katarine Ivanovi\u0107 i slikara Jovana Isailovi\u0107a Mla\u0111eg i Pavla Simi\u0107a.<\/p>\n Va\u017eno je naglasiti da darove od velikodu\u0161nog gra\u0111anstva nisu samo \u010dinile umetni\u010dke kolekcije ve\u0107 arhivska i arheolo\u0161ka gra\u0111a koja fragmentarno dopunjuje mozaik kulturnog nasle\u0111a. Plemeniti gest darivanja koji je zapo\u010deo Sava Tekelija svojim testamentom, nastavili su potonji poslenici-predsednici, \u010dlanovi i po\u0161tovaoci Matice srpske, kao i gra\u0111ani, kolekcionari, umetnici, koji su svojim darovima, zave\u0161tanjima i prilozima nastojali da obogate njenu umetni\u010dku zbirku. Tako danas zbirka Galerije Matice srpske broji skoro 11.000 umetni\u010dkih dela nastalih u razdoblju od 16. do 21. veka. Upravo \u010din darivanja predstavlja posebnu vrednost Galerije i njene kolekcije i danas se sa ponosom isti\u010de da jednu tre\u0107inu kolekcije \u010dine pokloni i zave\u0161tanja. Pored centralne ideje negovanja tradicije kroz rad Matice srpske, neophodno je istaknuti \u010dinjenicu da darovi prido\u0161li od naroda u datom kontekstu su odraz tada\u0161njih najsavremenijih tokova, kako umetni\u010dkih tako i \u0161ire. U tom smislu, danas Galerija Matice srpske nastavlja da neguje istu praksu kolekcionarstva spajaju\u0107i tradiciju i savremenost. Kulturna geneza pro\u0161losti i sada\u0161njosti, koju sprovodi Galerija Matice srpske, govori o autenti\u010dnosti same institucije. Hronika jednog muzeja, kako se \u010desto imenuje rad Galerije Matice srpske, na taj na\u010din predstavlja prizmu istorije muzeolo\u0161ke praske, ali i \u0161ire: istoriju jednog naroda, umetnosti i kulture. Na taj na\u010din maksima ,,\u010duvanjem tradicije, stvaramo tradiciju\u201c odi\u0161e dijalekti\u010dkim odnosom, da kroz o\u010duvanje starog utemeljuju se putevi za nove kulturne staze i prohode.<\/p>\n Posle 175 godina Galerija Matice srpske neguju\u0107i vrednosti i ideje svojih osniva\u010da, grade\u0107i i \u010duvaju\u0107i srpsku kulturu odra\u017eava veli\u010dinu kulturnog i nacionalnog identiteta, prenose\u0107i poruku i pouku budu\u0107im generacijama.<\/p>\n <\/p>\n Goran Vujkov, dipl. filozof<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Devetnaesti vek, poznat po brojim revolucionarnim otkri\u0107ima, ratovima i idejama u Evropi, gradi milje velikih i malih dru\u0161tvenih promena koje menjaju svet i budu\u0107nost koja dolazi. Godina 1847. obele\u017eena je ro\u0111enjem Tomasa Edisona, koje simboli\u010dno predstavlja dolazak svetlosti, odnosno nauke, prosve\u0107enosti i umetnosti. Pomenuta godina se \u010desto naziva i godinom Vukove pobede jezi\u010dke i pravopisne<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":10283,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-10285","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n