Devetnaesti vek je iznedrio velike istorijske i kulturne promene u Evropi. Balkan se polako osloba\u0111a Osmanske vlasti, dok svuda u Evropi cvetaju nau\u010dna dostignu\u0107a, prosve\u0107enost i nove umetni\u010dke ideje. Sredina veka bila je prekretnica za bu\u0111enje modernizma i modernisti\u010dkih pokreta. Godina 1864. obele\u017eena je ro\u0111enjem Anrija de Tuluz-Lotreka i Johana \u0160trausa. Tako\u0111e, u ovoj godini umire Vuk Stefanovi\u0107 Karad\u017ei\u0107, a Matica srpska se seli iz Pe\u0161te u Novi Sad.<\/p>\n
Inicijalna ideja o Mati\u010dinom preseljenju javlja se jo\u0161 1842. godine. Promi\u0161ljenu mogu\u0107nost preseljenja Matice srpske iz Pe\u0161te, pored rukovodilaca, podr\u017eao je i Josif Raja\u010di\u0107, tada\u0161nji karlova\u010dki mitropolit. Raja\u010di\u0107 ideju o preseljenju Matice podupire stavom da su Karlovci, ali i Novi Sad, skladno mesto njenog novog usidrenja. Spram vizije transformisanja Karlovaca kao duhovnog, kulturnog, ali i politi\u010dkog centra Srba u Ugarskoj, ova odluka biva donesena. Slova\u010dke nacionalne novine<\/em> pisale su da je Novi Sad najpogodniji centar za Mati\u010dino preseljenje rekav\u0161i da je \u201eNovi Sad, po prirodi stvari, predodre\u0111en za ve\u0107u delotvornost na nacionalnom planu. \/\u2026\/ Ovde je centar iz kojeg mogu da se efikasno rasprostiru i \u0161ire literatura i uzleti narodnosti, po \u010ditavoj Ba\u010dkoj, Beke\u0161u, Sremu i Banatu\u201c.<\/p>\n S prole\u0107a 1864. godine<\/strong> zavr\u0161eni su pripremni poslovi za preseljenje Matice srpske iz Pe\u0161te u Novi Sad<\/strong>. Potvr\u0111ena je seoba institucije Statutom, tzv. Mileti\u0107evim ustavom, koji biva na snazi sve do 1920. godine, a pokretna imovina prenosila se re\u010dnim putem. Zanimljivo, Dunav kao toponim, pored svoje geografske funkcije vr\u0161io je i bitnu kulturnu i istorijsku funkciju, spajav\u0161i srpsku kulturu sa aktuelnim tokovima u zapadnoj Evropi. Preko reke, Mati\u010dina kolekcija besplatno je preneta zahvaljuju\u0107i velikodu\u0161nom gestu Jovana Forovi\u0107a, vlasnika parobrodskog dru\u0161tva Sloga i napredak iz Velikog Be\u010dkereka (dana\u0161njeg Zrenjanina). Za sprovo\u0111enje seobe, preko sre\u0111ivanja, popisivanja i pakovanja Mati\u010dine imovine za transport, starali su se Antonije Had\u017ei\u0107, Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj, Jovan Trifunovi\u0107 i Tim Josifovi\u0107. Do\u010dekivanje Matice srpske u Novi Sad, tada progla\u0161en Srpskom Atinom, obele\u017eeno je sve\u010dansti u domu Platona Atanackovi\u0107a, tada\u0161njeg vladike i ponovnog predsednika Matice srpske.<\/p>\n Zaklju\u010dno, trebalo bi primetiti koliko doga\u0111aj preseljenja Mati\u010dine zadu\u017ebine i same institucije u Novi Sad, kao centar kulturnog \u017eivota, biva prelomna ta\u010dka budu\u0107eg rada Matice srpske, ali i \u010ditave srpske kulture. Simboli\u010dno, motiv seobe u srpskoj istoriji obele\u017eava, na svoj na\u010din, klju\u010dni otisak. Preko seobe Srba 1690. i 1740. godine, kada je srpski narod migrirao na severne delove koji su bili pod vla\u0161\u0107u Austrougarske monarhije, sve do Mati\u010dinog preseljenja \u2013 gotovo arhetipskog motiva prela\u017eenja sa jednog mesta na drugo, oblikuje se, menja ali povratno veli\u010da kulturni i nacionalni identitet.<\/p>\n <\/p>\n Goran Vujkov, dipl. filozof<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Devetnaesti vek je iznedrio velike istorijske i kulturne promene u Evropi. Balkan se polako osloba\u0111a Osmanske vlasti, dok svuda u Evropi cvetaju nau\u010dna dostignu\u0107a, prosve\u0107enost i nove umetni\u010dke ideje. Sredina veka bila je prekretnica za bu\u0111enje modernizma i modernisti\u010dkih pokreta. Godina 1864. obele\u017eena je ro\u0111enjem Anrija de Tuluz-Lotreka i Johana \u0160trausa. Tako\u0111e, u ovoj godini<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":10299,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-10302","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n