Istorija pro\u0161log veka pamti se kao najdinami\u010dniji period u modernoj istoriji. Prisetimo se da je rani dvadeseti vek iznedrio pregr\u0161t istorijskih novina, preko umetnosti, napretka nauke, mode, porasta globalne proizvodnje i sli\u010dno. Sa druge strane civilizacijskih tekovina, dogodili su se veliki u\u017easi koji preplavljuju Evropu. Godina 1933. upam\u0107ena je po usponu nacisti\u010dke Nema\u010dke, koja je vr\u0161ila agresiju \u0161irom Evrope.<\/p>\n
Ista godina, ali i \u010ditav period \u010detvrte decenije pro\u0161log veka, biva fragment nade koji se u tami pojavljuje, obele\u017een zna\u010dajnim trenutkom za srpsku kulturu. Pomenuta godina datum je otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost, kao dokaz trijumfa srpske umetnosti i kulture. U periodu izme\u0111u dva svetska rata rad Matice srpske razvijao se u potpuno izmenjenim uslovima nastalim ulaskom Vojvodine u novu dr\u017eavnu zajednicu. Desetak godina kasnije, na osnovu novoformiranog Prosvetnog odseka, Matica je uputila zahtev Odeljenju za umetnosti Ministarstva Kraljevine SHS da prizna javnost rada Muzeja, Arhiva i Biblioteke. Kao \u0161to je re\u010deno u zahtevu, \u201emnogi spomenici kulture pro\u0161losti se uni\u0161tavaju, samo zato \u0161to Vojvodina nema svoj muzej ili arhiv.\u201c Novim Ustavom iz 1923. godine Matica srpska je svoju delatnost usmerila na nauku, knji\u017eevnost i umetnost. Uvi\u0111aju\u0107i potrebu ozvani\u010denja muzeja za Vojvodinu, Mati\u010din Letopis<\/em> je 1926. doneo \u010dlanak \u2013 predlog Stanoja Stanojevi\u0107a pod nazivom Vojvo\u0111anski muzej<\/em>. Inicijativa o otvaranju muzeja za javnost je trajala desetak godina. Najve\u0107i problem za formiranje takve ustanove podrazumevali su prostor, ljudi i neophodan novac. Stoga su privatne i sli\u010dne inicijative pojedinaca uvek bile korisne, a urodile su plodom tek 1933. godine kada je uz podr\u0161ku \u0161ire javnosti kona\u010dno otvoren Muzej Matice srpske.<\/p>\n Knji\u017eevnik Veljko Petrovi\u0107 nastojao je da otvori izlo\u017ebu najboljih dela iz Mati\u010dine Galerije slika, kao i neka iz privatnih kolekcija \u0161irom Vojvodine. NJegova \u017eelja je bila da prika\u017ee kontinuitet srpske umetnosti u Vojvodini posle Velike seobe, jer je ovo podneblje postalo, kako nagla\u0161ava, \u201eduhovni, pa i umetni\u010dki centar celog Srpstva\u201c. Izlo\u017eba je sa\u017eimala dela jednih od najbitnijih radova umetnika Teodora Kra\u010duna, Konstantina Danila, Dimitrija Avramovi\u0107a, Katarine Ivanovi\u0107, \u0110ure Jak\u0161i\u0107a i mnogih drugih. Ovim postupkom Petrovi\u0107 je zapo\u010deo novo polje istra\u017eivanja rada u muzeologiji, otvoriv\u0161i kolekciju slika po prvi put javnosti. Ovaj doga\u0111aj bio je zna\u010dajan trenutak za Galeriju Matice srpske i srpsku muzejsku praksu uop\u0161te, zbog kog se otkrivaju gotovo do tada nepoznata slikarska imena, a Velika seoba Srba se ozna\u010dava kao po\u010detak nove epohe istorije srpske umetnosti.<\/p>\n Ekonomska kriza koja je zahvatila tridesete godine onemogu\u0107ila je da se kolekcija otvori za publiku ranije. Franja Malin je 1932. obnovio ideju o ozvani\u010denju Muzeja u \u010dijem sastavu bi trebalo da budu obuhva\u0107eni Biblioteka, Arhiv i Galerija slika. Odluka o osnivanju Muzeja doneta je 30. marta 1933. godine. U svom referatu, Malin isti\u010de razloge osnivanja muzeja koji \u0107e \u201edokazati aktivnost i vitalnost Matice srpske, vr\u0161iti korisnu ulogu u \u017eivotu na\u0161eg naroda, definisati muzejsku delatnost i Matici osigurati stalnu pripomo\u0107 grada, banovine i dr\u017eave\u201c. Iste godine 9. jula, Muzej biva otvoren za javnost.<\/p>\n Par dana kasnije, Franja Malin je uputio pismo poznatim vojvo\u0111anskim umetnicima s molbom da ustupe Muzeju po jedan svoj rad za galeriju savremenih jugoslovenskih slikara i vajara. Pisma su upu\u0107ena Paji Jovanovi\u0107u, Uro\u0161u Predi\u0107u, \u0110or\u0111u Jovanovi\u0107u, Petru Dobrovi\u0107u, Milanu Konjovi\u0107u, Ivanu Radovi\u0107u, Savi \u0160umanovi\u0107u, Milenku \u0160erbanu i mnogim drugim. Prva stalna postavka Muzeja otvorena je za javnost u zgradi Marije Trandafil. Kolekcija je obuhvatala sakupljena dela srpskog slikarstva i skulpture, retke primerke knjiga, diplome, pe\u010date i fotografije koje se odnose na istoriju Matice srpske. Pored 14 ure\u0111enih prostorija, izra\u0111ena je tabla za Muzej.<\/p>\n Zanimljivo, nije propu\u0161tena prilika da se istaknu portreti Mati\u010dinih osniva\u010da, \u010dasnika i dobrotvora izlo\u017eeni u sve\u010danoj sali, kao i slike mla\u0111ih autora u poslovnim prostorijama. Muzej je bio otvoren svakodnevno jedan sat (od 11.00 do 12.00 sati), a za strance tokom celog dana. Interesantno je da su slike postavljene gusto, zbog bogate kolekcije, u dva reda, dok su skulpture sa postamentima bile izme\u0111u ili ispred slika. Sam \u010din sve\u010danog otvaranja Muzeja imao je jak odjek u javnosti te su pokloni pristizali gotovo svakodnevno.<\/p>\n Veliki Mati\u010dari, dobrotvori srpske kulture menjali su svoje funkcije u radu Matice, te je u godini otvaranja za javnost za po\u010dasnog predsednika Muzejskog odbora bio izabran Jovan Joca Vuji\u0107 iz Sente, ugledni kolekcionar umetni\u010dkih starina i dugogodi\u0161nji \u010dlan Matice. Godine 1935. umesto Vuji\u0107a, za do\u017eivotnog po\u010dasnog predsednika Muzejskog odbora izabran je umetnik Uro\u0161 Predi\u0107. Ovim gestom Matica isti\u010de zahvalnost Predi\u0107u za svoje zalaganje za srpsku kulturu, naglasiv\u0161i da je to \u201esamo jedan mali deo du\u017enog priznanja i zahvalnosti za velike zasluge ovog na\u0161eg velikog Vojvo\u0111anina, koji je ceo svoj \u017eivot posvetio najvi\u0161im idealima \u2013 Lepoti i Umetnosti.\u201c<\/p>\n Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Muzej je podrazumevano usporio sa radom, a Malin navodi \u201eda je trebalo mnogo truda, materijalnih napora i po\u017ertvovanosti da se ostvari ono \u0161to je bio samo daleki san osniva\u010da Muzeja Matice srpske\u201c, pritom naglasiv\u0161i da se Muzej \u201ejo\u0161 uvek nalazi u detinjstvu\u201c<\/p>\n O tome i svedo\u010di duga tradicija Galerije Matice srpske. Danas, nakon 175 godina rada Galerije, ispra\u0107eni su brojni tokovi i dostignu\u0107a koji otelotvoruju izvornu ideju Matice, a koja se provla\u010di od Save Tekelije, prvog i do\u017eivotnog upravnika Matice srpske, preko Malina do danas. Tim povodom, simboli\u010dno, Galerija ove godine slavi jubilarnu 175. godinu svog postojanja koju \u0107e krasiti monumentalna izlo\u017eba \u201eUro\u0161 Predi\u0107. \u017divot posve\u0107en lepoti i umetnosti\u201c.<\/p>\n <\/p>\n Goran Vujkov, dipl. filozof<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istorija pro\u0161log veka pamti se kao najdinami\u010dniji period u modernoj istoriji. Prisetimo se da je rani dvadeseti vek iznedrio pregr\u0161t istorijskih novina, preko umetnosti, napretka nauke, mode, porasta globalne proizvodnje i sli\u010dno. Sa druge strane civilizacijskih tekovina, dogodili su se veliki u\u017easi koji preplavljuju Evropu. Godina 1933. upam\u0107ena je po usponu nacisti\u010dke Nema\u010dke, koja je<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":10351,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-10352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n