Govoriti (pisati) o knjizi koja zahvata 175 godina trajanja muzejske ustanove najvi\u0161eg reda deluje obeshrabruju\u0107e i na prvu pomisao gotovo nemogu\u0107e. Elementi od kojih je sa\u010dinjena, na utemeljenoj tradiciji, sasvim o\u010dekivano, ne mo\u017ee biti druk\u010dija nego monumentalno-uzvi\u0161eni, visoko estetizovani spomenik Galeriji Matice srpske. Vremenski okviri jubileja, kao i toliko puta ranije, poslu\u017eili su upravnici Galerije Matice srpske, dr Tijani Palkovljevi\u0107 Bugarski kao vi\u0161estruki motiv, kreativni povod, kako bi me\u0111u koricama sabrala svoja istra\u017eivanja, zapa\u017eanja i korisne zaklju\u010dke. Jedno je posve sigurno: na tom putu ispisivanja stranica i ure\u0111ivanja likovnih i dokumentarnih priloga nije joj bilo lako da obuhvati ono \u0161to je unutar njenog iskustvenog polja najzna\u010dajnije za instituciju koju vodi punih dvanaest i vi\u0161e godina.<\/p>\n
Neupu\u0107enom \u010ditaocu uzorne knjige o Galeriji Matice srpske, pod ambicioznim naslovom sveobuhvatnog zna\u010denja Ponos nacije. 175 godina Galerije Matice srpske<\/em><\/strong>, mo\u017ee se isprva u\u010diniti da je autorka imala dovoljno vremena na raspolaganju da uzme u obzir toliki broj \u010dinjenica i da pritom povesnicu Galerije ve\u0161to smesti u \u0161tampani medij koji, prizna\u0107ete, ipak jedini opstaje u budu\u0107nosti. Zapravo se radi o nezaobilazno prakti\u010dnoj knjizi, \u017eivotnom delu glavnog protagoniste novije istorije Galerije, koji je o\u010digledno bio vi\u0161e nego sposoban da se u osvrtu na pro\u0161lost nau\u010dno distancira od prisnosti sa u\u010dinjenim, iako \u010ditavo vreme tokom \u010ditanja knjige osetimo odmereno prisustvo ljubavi prema muzejskom poslu, \u0161ta god on (sve) zna\u010dio i obuhvatao.<\/p>\n Duga\u010dki uvodi i pohvalne naznake (koje slu\u0161ate) tu su isklju\u010divo kako bi ukazale na vanserijsko posve\u0107enje kojem smo du\u017eni da odamo veliko priznanje. Mo\u017eda je to priznanje u isti mah i privilegija, oli\u010dena u materijalizovanom rezultatu \u2013 znatno vi\u0161e od uobi\u010dajenog nau\u010dnog rada oslonjenog na realitet muzejskog \u017eivota. Namerno pominjem \u017eivot, jer nije li to bio cilj svih ovih godina? Da niz dostignu\u0107a i transformacija Galerije, zajedno sa njenom bogatom istorijom, sklopljenom u knjizi pred nama, postane jasno vidljiv svakome, publici i stru\u010dnoj javnosti podjednako?<\/p>\n U \u017eivotu svake institucije, u trenutku uspona kojeg je sve te\u017ee doku\u010diti, do\u0111e i trenutak za veliko sabiranje, sakupljanje plodova predanog rada kako bi pokoljenja znala gde su i odakle bi trebalo da odsko\u010de za stepenik dalje. Iskreno, bi\u0107e im jako te\u0161ko da nadma\u0161e poslednju fazu razvoja, krunu ovih 175 ta\u010daka u vremenu \u2013 godina, \u010desto zasen\u010denih te\u0161kim okolnostima, nepogodama i krizama.<\/p>\n Kontinuitet trajanja od 1847. godine, u okrilju osnovanog nacionalnog dru\u0161tva sa kru\u017enim tragom \u0161estara kao osnovom sa ravnopravnim potpisima osniva\u010da u njemu, inicijalni je i simboli\u010dki po\u010detak rada Matice srpske i, razume se, Galerije Matice srpske. Tada je zapo\u010deta izgradnja hrama nacionalnog identiteta, su\u0161tinske ideje knjige, posebno prire\u0111enog doktorskog rada Ponos nacije.175 godina Galerije Matice srpske<\/em>, u vidu prvog poglavlja pod naslovom Panteon znamenitih Srba (1847\u20131933)<\/strong>.<\/p>\n Vizuelno uobli\u010davanje ubele\u017eeno je u istoriji prikupljanjem portreta kulturnih pregalaca, a prve porud\u017ebine umetni\u010dkih dela ne\u0161to kasnije ozna\u010dile su i po\u010detak rada Srbsko-narodne Sbirke<\/em> (ili Muzeuma<\/em>). Pokloni, otkupi, popunjavanje umetni\u010dkog fonda naj\u010de\u0161\u0107e su re\u010di u sadr\u017eaju ove knjige. Ragranata istorija Galerije Matice srpske detaljno je opisana i dokumentovana, te\u010dno i pregledno prikazana kao na retrospektivnoj izlo\u017ebi, sa \u0161mustiklama kao pregradnim \u201epanoima\u201c, uz istaknute vremenske ose epoha koje se obra\u0111uju. Preko sudbinskog preseljenja Matice srpske iz Pe\u0161te u Novi Sad, u poglavlju Matica srpska i Muzeum u Novom Sadu (1864\u20131933)<\/strong> i\u0161\u010ditavamo kako je naru\u010den reprezentativni portret Save Tekelije povodom stogodi\u0161njice njegovog ro\u0111enja 1861. godine, saznajemo i da je osnovana prva, \u0160ifmanova fondacija za stipendiranje mladih umetnika, ali i najzanimljivije podatke o tome kako su pojedina umetni\u010dka dela dospevala u vlasni\u0161tvo riznice koje danas ba\u0161tinimo.<\/p>\n U poglavlju pod nazivom Ko\u0161nica (1933\u20131947)<\/strong> ukazuje se na osobenost Muzeja Matice srpske, prvi put otvorenog za javnost 1933. godine, koji tada radi bez subvencija dr\u017eave, ali uspeva da \u201edokumentuje kulturnu autohtonost na\u0161eg naroda\u201c obrazuju\u0107i karakteristike po kojoj \u0107e biti trajno prepoznat, a to je ravnopravno interesovanje za istorijsko i savremeno slikarstvo na tlu Vojvodine.<\/p>\n \u010citavim tokom ovog enciklopedijskog zdanja radinosti i sabornosti, u okupljanju oko jedinstvenog cilja, autorka prilje\u017eno bele\u017ei i komentari\u0161e svaki napredak, ali ukazuje i na stagnaciju u radu sa sopstvene pozicije \u2013 aktivne distance, kao u\u010desnik i kreator savremene vizije Galerije Matice srpske. Takav ugao, prethodno osvetljen trudom svojih prethodnika, dr Tijana Palkovljevi\u0107 Bugarski dinamizuje tezom o razvoju i ja\u010danju nacionalne institucije kao kulturnog upori\u0161ta srpskog naroda.<\/p>\n Izrazito visok stepen poznavanja istorijskih prilika institucije uokvirila je mno\u0161tvom teza potkrepljenih u recentnoj muzeolo\u0161koj teoriji. S druge strane, autorka je izdvojila najzna\u010dajnije doga\u0111aje, prekretnice i dru\u0161tveno politi\u010dke okolnosti koje su u velikoj meri uticale na ulogu Galerije u dru\u0161tveno politi\u010dkim ure\u0111enjima. Odnos Galerije Matice srpske i dr\u017eave, prirodno, preko Matice srpske, predstavila je iz nekoliko vizura, daju\u0107i komplikovanim situacijama logi\u010dni aspekt sagledavanja. Problemi su oduvek postojali, a njihovo prevazila\u017eenje iznedrilo je instituciju profesionalne fleksibilnosti i operativnosti sa ciljem da se za\u0161tita bogatih umetni\u010dkih fondova dosledno sprovodi. Okosnica ovog rada nalazi se u \u010dvrsto postavljenoj vertikali srpske umetnosti, koja je zahvaljuju\u0107i postojanju Galerije Matice srpske, uspela da sa\u010duva neprolazne vrednosti na\u0161e kulture.<\/p>\n Tako, istorija u ovoj knjizi polako prerasta u lice savremenog umetni\u010dkog muzeja, jo\u0161 od imenovanog poglavlja Elitisti\u010dka Galerija slika (1947\u20132006)<\/strong>, u \u010dasu kada Galerija dobija sopstvenu zgradu, u vremenu rezimiranja namere izdvajanja delova Muzeja Matice srpske radi formiranja Vojvo\u0111anskog muzeja. Znao je prvi upravnik Muzeja Matice srpske Franjo Malin da muzej nastaje dugo i da \u0107e njegove kona\u010dne obrise mo\u0107i da uvide tek nastupaju\u0107e generacije.<\/p>\n Najva\u017eniji deo posla je obavljen, a u adaptiranoj nekada\u0161njoj zgradi Produktne berze 1958. godine izlo\u017eeno je blago nacije. Tada su uspostavljeni i osnovni principi delovanja koje i danas primenjujemo. Dostojna pa\u017enje dr\u017eave u svakom smislu, Galerija Matice srpske otvorila je dveri novog doba svoga delovanja. Obele\u017eeni su va\u017eni jubileji, stalne postavke postaju realnost, katalozi izlo\u017ebi popunjavaju police stru\u010dne biblioteke. Iza tih dveri moglo se naslutiti svetlo i puls novog milenijuma \u2013 u poglavlju pod nazivom Ponos nacije (2006\u20132021)<\/strong>, autorka apsolvira: \u201eNakon osamostaljivanja Republike Srbije kao samostalne dr\u017eave, prvi put je do\u0161lo do saglasja naziva galerije i dr\u017eave u kojoj deluje\u201c, navode\u0107i \u201eda su takvi uslovi i formalno obezbedili uslove da se Galerija kao ustanova osnovana od Matice srpske u sistemu muzejskih ustanova Srbije uspostavi kao nacionalna galerija koja prikuplja, \u010duva, prou\u010dava i prezentuje dela likovne umetnosti novijeg doba\u201c. Uzdizanje i unapre\u0111enje rada institucije ostvareno je novim stalnim postavkama koje \u0107e u vremenu pred nama postati problemsko\/tematske \u2013 uspostavljanjem me\u0111unarodne saradnje i pro\u0161irenju izlo\u017ebene i izdava\u010dke delatnosti sa brojnim edukativnim i popularnim aktivnostima, tehnolo\u0161kim inovacijama u prezentovanju, dokumentaciji i za\u0161titi umetni\u010dkih predmeta, uz strate\u0161ki razvijena partnerstva na nacionalnom i regionalnom nivou sa ustanovama kulture, privrednim sektorom i medijskim ku\u0107ama.<\/p>\n Politike galerijskih aktivnosti tako su nadrasle uobi\u010dajenu i o\u010dekivanu praksu muzejskih politika \u2013 u kona\u010dnom uobli\u010davanju nacionalnog vizuelnog identiteta. Novostvoreni, duboko osmi\u0161ljen kulturolo\u0161ki obrazac muzejske delatnosti neosporno je doprineo stvarala\u010dkom epitetu ustanove koja referi\u0161e vrednosti dru\u0161tva unutar kojeg vredno deluje.<\/p>\n U poslednjem delu knjige, autorka iznosi postulate sopstvenog delovanja i istra\u017eivanja u kontekstu promene muzeolo\u0161kog metodolo\u0161kog diskursa na primeru analize istorije Galerije Matice srpske. U poglavlju U zbiru<\/strong>, kona\u010dno, platforma identitetskih razlika strate\u0161ki se razla\u017ee u slo\u017eenom poimanju stru\u010dnjaka, publike i umetnika u muzeju. Me\u0111usobno uslovljeni trougao govori o razra\u0111enom mehanizmu funkcionisanja muzeja, u ogledalskoj slici bogate simbolike u poretku znanja.<\/p>\n Stoga na kraju ove knjige, pored preuzetih vinjeta iz monografske publikacije posve\u0107ene stogodi\u0161njici Matice srpske iz 1926. godine, pa\u017eljivo umetnutih i \u0161tampanih u patinirano zlatnoj boji, zaklju\u010dno, posmatramo na fotografiji pro\u0161ireni prostor hola u ogledalu hodnika Galerije. Rezbareni rasko\u0161ni okvir natkriljen heruvimima i islikanim minijaturnim alegorijama uz zaobljenu formu, skulpturu mermernog sleda oblika, simbolizuje sun\u010devu varku ispoljavanja i uvek promenljivo trajanje bi\u0107a. U simbiozi istorijskog i duhovnog stvarala\u010dkog uma.<\/p>\n U kolekciji kao ogledalo.<\/em><\/p>\n mr Danilo Vuksanovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Govoriti (pisati) o knjizi koja zahvata 175 godina trajanja muzejske ustanove najvi\u0161eg reda deluje obeshrabruju\u0107e i na prvu pomisao gotovo nemogu\u0107e. Elementi od kojih je sa\u010dinjena, na utemeljenoj tradiciji, sasvim o\u010dekivano, ne mo\u017ee biti druk\u010dija nego monumentalno-uzvi\u0161eni, visoko estetizovani spomenik Galeriji Matice srpske. Vremenski okviri jubileja, kao i toliko puta ranije, poslu\u017eili su upravnici Galerije<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":11260,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-11270","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n