Mr\u0111an Baji\u0107 (1957) jedan je od najuticajnijih savremenih umetnika u domenu skulpture. Svoj umetni\u010dki opus zapo\u010dinje osamdesetih godina, a kontinuirano stvara i predaje i danas. Skulptura Mr\u0111ana Baji\u0107a neretko referi\u0161e i uspostavlja odnose izme\u0111u istorije i politike, stvaraju\u0107i skulpturu koja treba da bude hroni\u010dar individualnih i kolektivnih se\u0107anja, uspomena, do\u017eivljaja i zna\u010denja koje nosi biv\u0161a Jugoslavija, ali i pro\u0161losti u celini. Mapiranje transgeneracijskog iskustva stvarnosti putem skulpture, Baji\u0107 oprisutnjuje brojna pitanja poput politizacije istorije, ideolo\u0161kih narativa, kao i socioekonomska i kultur-politi\u010dka stanja koja ocrtavaju kako pro\u0161lost, tako i sada\u0161njost.<\/p>\n
Mr\u0111an Baji\u0107 ne izme\u0161ta pro\u0161lost u polje \u201esentimentalne fikcije\u201d, ve\u0107 postavlja pitanja o na\u010dinima na koje istorija deluje na pojedinca, kao i o mehanizmima koji pro\u0161lost prenose u svest o sada\u0161njosti. Metodologija izrade njegovih skulptura se bazira na takozvanom formalno-figuralnom pristupu, koriste\u0107i se raznim materijalima, objektima i sredstvima, \u010dine\u0107i skulpturu krhkom i fragilnom, a opet stati\u010dki i arhitektonski adekvatnom. Shodno njegovom pristupu, termin koji se vezuje za njegove radove je skulptotektura, spoj skulpture i arhitekture, koji u svom me\u0111uodnosu nagla\u0161ava istorijske ambivalentnosti, ali i tehni\u010dke i umetni\u010dke doslednosti.<\/p>\n
Baji\u0107ev umetni\u010dki rad nije klasi\u010dna anga\u017eovana kritika dru\u0161tva. On ne tra\u017ei ultimativni odgovor, ve\u0107 pre svega predo\u010dava karakteristike dru\u0161tvenih stanja u pro\u0161losti i danas, provociraju\u0107i pitanjem: \u201eMo\u017ee li i na koji na\u010din umetnost da uti\u010de na stvarnost, na vreme i na dru\u0161tvo u kome nastaje?\u201d<\/p>\n
O Pustinji<\/em><\/strong><\/p>\n Opasnost le\u017ei u tome da postanete pravi stanovnici pustinje i da se u njoj ose\u0107ate kao kod ku\u0107e.<\/em><\/p>\n Hana Arent, Istorija politi\u010dke teorije<\/em>, 1955.<\/p>\n Umetni\u010dka instalacija Pustinja<\/em> mo\u017ee da upu\u0107uje na metafori\u010dka zna\u010denja kao \u0161to su prolaznost vremena, glad, beda i odsustvo \u017eivota, koja su neretko predstavljana u religijskim i umetni\u010dkim predstavama. No, oslanjaju\u0107i se na umetnikove ideje pri izgradnji zna\u010denja koje skulptura (mo\u017ee da) predstavlja, pitanje pogleda ka pustinji ukazuje na na\u0161 li\u010dni i kolektivni do\u017eivljaj koji je uvek odre\u0111en istorijskim, materijalnim, politi\u010dkim i iskustvenim obrascima.<\/p>\n Nema\u010dka filozofkinja Hana Arent je u nekoliko svojih studija i eseja (Ljudsko stanje<\/em>, Izvori totalitarizma<\/em>) govori o pustinji kao politi\u010dkoj stvarnosti u koje potpadaju pojedinci i globalno dru\u0161tvo. Za Arent, pustinja je u\u017easna sila koja nas tera u najneplodniji dru\u0161tveni pejza\u017e iako naizgled \u017eivimo u privilegovanom obilju. Ono \u0161to se gubi u pustinji jeste ,,ono izme\u0111u\u201d, prostor kroz koji mo\u017eemo da uspostavimo vezu sa drugima, koji se deli, stvara i nadopunjuje, iz kog izrasta zdrava zajednica. \u201eBiti kao kod ku\u0107e\u201d u pejza\u017eu nalik pustinji nosi opasnost da se izgubi svaki stvarni kontakt sa svetom i njegovim stanovnicima. Posledice takve stvarnosti omogu\u0107avaju pojavu zla, o kom Arent govori kao \u201ebanalnom zlu\u201d. Banalnost zla, dakle, ukazuje na opasnost koja nastaje kada ljudi postanu mehani\u010dke figure u politi\u010dkim sistemima, gde im je ljudskost potisnuta, a moralne dileme zanemarene. Hana Arent je upozoravala da, kada ljudi prestanu da razmatraju posledice svojih postupaka i prihvate negativne mehanizme vlasti bez kriti\u010dkog razmatranja, zlo mo\u017ee postati deo svakodnevice, bez ikakve osude.<\/p>\n Ukoliko sagledate preciznije Baji\u0107evu ,,skulptotekturu\u201d prime\u0107uje se da se na desnoj strani ,,korita\u201d nalazi glava satira, \u010doveka-jarca koji je u istoriji kulture interpretiran kao nagonska i nesvesna sila u \u010doveku. Ova figura nam suptilno prenosi ideju o nagonskim silama u \u010doveku putem kojih iracionalno donosimo odluke u sada\u0161njosti, neodgovorno se odnosimo prema pro\u0161losti i ne brinemo o budu\u0107nosti.<\/p>\n Poslu\u0161ajte zvuke pe\u0161\u010dane oluje u pozadini, posmatrajte svetlucanje peska i obratite pa\u017enju na miris koji vas okru\u017euje. Postavite sebi pitanje: da li umetnost, kao jedna od oaza, mo\u017ee da nas za\u0161titi od pe\u0161\u010danih oluja koje povremeno duvaju i \u010dine svet izazovnim?<\/p>\n Msr Goran Vujkov<\/strong> Mr\u0111an Baji\u0107 (1957) jedan je od najuticajnijih savremenih umetnika u domenu skulpture. Svoj umetni\u010dki opus zapo\u010dinje osamdesetih godina, a kontinuirano stvara i predaje i danas. Skulptura Mr\u0111ana Baji\u0107a neretko referi\u0161e i uspostavlja odnose izme\u0111u istorije i politike, stvaraju\u0107i skulpturu koja treba da bude hroni\u010dar individualnih i kolektivnih se\u0107anja, uspomena, do\u017eivljaja i zna\u010denja koje nosi biv\u0161a<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":14278,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[95],"tags":[],"class_list":["post-14281","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-u-fokusu-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nmuzejski edukator<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"