U novosadskom zale\u0111u nekada\u0161njeg jermenskog belega, gde je stajala crkva poru\u0161ena u urbanisti\u010dkoj ekspanziji po\u010detkom \u0161ezdesetih godina XX veka, u \u010dijoj okolini je vi\u0161e puta preme\u0161tana grobnica porodice \u010cenazi iz 1790. godine, danas se nalazi zgrada Galerije Matice srpske podignuta za potrebe Produktne berze 1926. godine, tada na Trgu kraljice Marije (sada Trg Galerija). U ovu gra\u0111evinu svedenog akademizma izvedenu po projektu arhitekte Lazara Dun\u0111erskog, 1958. godine posle uspe\u0161ne adaptacije arhitekte Ivana Zdravkovi\u0107a, useljena je Galerija Matice srpske, u kojoj se pa\u017eljivo prikuplja, izla\u017ee, restaurira i \u010duva blizu 10. 000 umetni\u010dkih predmeta. Na isu\u0161enom polju limanskih modernisti\u010dkih projekcija, izgra\u0111en je deo grada koji karakteri\u0161e lice novosadskog progresa u prvoj polovini XX veka. Samo dva placa iza zgrade Produktne berze podignuta je 1929. godine ku\u0107a ugledne porodice Tabakovi\u0107. Vi\u0161ezna\u010dni odjek prezimena upu\u0107ivao je na arhitekte Milana i sina mu \u0110or\u0111a Tabakovi\u0107a, koji su zajedno projektovali ku\u0107u za svoju porodicu nakon \u0161to su uvideli da posle Prvog svetskog rata u Aradu, gde su ostavili dubok trag, vi\u0161e nemaju za\u0161to da ostanu. Milanov drugi sin, slikar Ivan Tabakovi\u0107, neposredno pre preseljenja, pisao je svom bratu \u0110urici kako je \u201e\u010duo za sve novosti \u0161to se ti\u010de familije i da je doznao da je selidba na\u0161ih starih postala aktualna, i da se tra\u017ei mesto gde \u0107e se ku\u0107a zidati\u201c. Posebno je zanimljivo da Ivan Tabakovi\u0107 u ovom pismu moli svoga brata da u sklopu izrade planova za novu porodi\u010dnu ku\u0107u ima u vidu njegov slikarski atelje. Budu\u0107i Novosa\u0111anin tada je poru\u010dio: \u201eZato ako budu na\u0161i stari ku\u0107u zidali neka mi naprave atelje na mansardi dosta velik, od 7 x 5 ili 6 metara sa malom komorom. Na jesen, ako bude ku\u0107a gotova, napusti\u0107u moje name\u0161tenje, i baci\u0107u se isklju\u010divo na slikarstvo. Uveren sam da \u0107u za dve godine imati rezultata koji \u0107e me rehabilitirati u o\u010dima onih koji bi me smatrali za bohemskom dangubom. Marica mi pri\u010da da \u0107e\u0161 planove za na\u0161u ku\u0107u izraditi sa tatom zajedno. Molim te daklem, da me ne zaboravi\u0161 na jedan zgodan atelije sa komorom i posebnim ulazom. Samo bih te jo\u0161 upozorio na prozor. Mora biti u duljini oko 3 metra, pomogu\u0107no dvostruki. Neka ne bude koso postavljen nego svakako ovako (strelicom je Ivan upu\u0107ivao na skicu prozora), uz poslednju napomenu kako: \u201eKosi prozor imam ovde u mom atelijeu pa mi sunce sija \u010ditavo leto.\u201c Atraktivna i upe\u010datljivo dokumentaristi\u010dka, izlo\u017eba Ateljei umetnika. Pogled iz fotografske arhive Instituta za kulturno nasle\u0111e \u0160panije u GMS, dopunjena je sa devet fotografija srpskih slikara u njihovim radnim prostorima. Na jednoj od izlo\u017eenih fotografija koju GMS \u010duva zahvaljuju\u0107i poklonu gospo\u0111e Marijane Tabakovi\u0107 Peri\u0161i\u0107, k\u0107erke \u0110or\u0111a Tabakovi\u0107a, gledamo u zasen\u010denu pole\u0111inu slike na \u0161tafelaju, postavljenu u kontralihtu i u svetlom obuzetu siluetu slikara Ivana Tabakovi\u0107a, odmaknutu u raskoraku tipi\u010dnom za polo\u017eaj slikara u stvarala\u010dkom naponu. Iza slikara se naziru vrhovi kro\u0161nji sa \u010duvene slike \u201eUtakmica\u201c (1927), sa desne strane je stolica sa trakslovanim nogarama, u to vreme \u010desta u ku\u0107ama srednje klase, ina\u010de prisutan motiv na mnogim radovima, sto\u010di\u0107i sa paletama i prozori kroz koje prodire velika koli\u010dina svetlosti. Ivan Tabakovi\u0107 slikao je od 1930. godine u ku\u0107i u Dubrova\u010dkoj ulici (sada ulici Mike Anti\u0107a) kada se u nju doselio. Me\u0111utim, tek je 1938. godine nadogra\u0111en sprat nad zgradom izvedenom u stilu poznog istorizma u kome su formirani ateljei za dva brata, Ivana i \u0110or\u0111a, slikarski i arhitektonski. U kovini terase izvijeno, \u0107irili\u010dno slovo T obele\u017eilo je godine uspeha porodice Tabakovi\u0107 a u reljefu na kartu\u0161i iznad balkona i sada su vidljivi atributi neimara. Iza ovih zidova, Ivan Tabakovi\u0107 je iskazivao svoj stav daju\u0107i prednost posve\u0107enom radu uz konstataciju da je \u017eivot kratak i da \u010dovek umire a dela ostaju. U Dubrova\u010dkoj ulici pod brojem 7, on je stvorio naro\u010diti svet intimnih prizora kontempliraju\u0107i o filozofskim aspektima vremena. Crtao je i slikao lobanju na antiknoj stolici (1933) kao i svoj radni mantil naba\u010den posle rada kao metaforu \u017eivota zaokru\u017eenu specifi\u010dnom melanholi\u010dnom atmosferom (1932). Tabakovi\u0107 slikar, u to vreme je voajer svakodnevnog, hroni\u010dar socijalnih situacija i duhoviti analiti\u010dar vi\u0161estrukih likovnih meditacija kroz brojne prikaze \u017eena, enterijera i kafana. \u010cesto, na njegovim radovima se pojavljuje \u0161koljka, simbol prirodnog uto\u010di\u0161ta i tajnovite nadmo\u0107i prirodnih procesa. Svih tih godina \u201epostolje\u201c za ovu svojevrsnu slikarsku \u201earenu\u201c bio je \u0161tafelaj, duhovna i materijalna vertikala svakog slikara. Oslonac jednostavnog izgleda i konstrukcije, \u0161tafelaj ozna\u010dava analogno, kreativno ogledalo umetnika. Posredovanjem kolekcionara Dejana Uro\u0161evi\u0107a, Galerija Matice srpske je primila poklon, \u0161tafelaj slikara Ivana Tabakovi\u0107a zahvaljuju\u0107i darodavcu Veselinu Minjevi\u0107u, kolekcionaru koji je \u0161tafelaj dobio od profesora Stajevi\u0107a iz Beograda. To je isti \u0161tafelaj sa fotografije na kome je, iza siluete slikara bila postavljena slika \u201cUtakmica\u201d. Uz dva paradna (pozla\u0107ena) \u0161tafelaja Uro\u0161a Predi\u0107a i \u0161tafelaj Milenka \u0160erbana, paletu i avan Stefana Teneckog kao i slikarski pribor LJubice Cuce Soki\u0107, ovim darom, GMS je dopunila zbirku slikarskog mobilijara \u010dime se potvr\u0111uje \u010dinjenica kako umetni\u010dki alati i \u201eespapi\u201c mogu doprineti potpunijem do\u017eivljaju slikara i umetni\u010dkih dela, u iintenzivnom i nadasve imaginarnom odnosu, iza o\u010diglednog i poznatog. Galerija Matice srpske, zahvalna je Veselinu Minjevi\u0107u i istovremeno ushi\u0107eno zagledana u neo\u010dekivanim pravcima novih (mogu\u0107ih) akvizicija.<\/p>\n
Dr Danilo Vuksanovi\u0107 U novosadskom zale\u0111u nekada\u0161njeg jermenskog belega, gde je stajala crkva poru\u0161ena u urbanisti\u010dkoj ekspanziji po\u010detkom \u0161ezdesetih godina XX veka, u \u010dijoj okolini je vi\u0161e puta preme\u0161tana grobnica porodice \u010cenazi iz 1790. godine, danas se nalazi zgrada Galerije Matice srpske podignuta za potrebe Produktne berze 1926. godine, tada na Trgu kraljice Marije (sada Trg Galerija). U<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-15522","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n<\/strong>pomo\u0107nik upravnika GMS<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"