Umetnost krasi, izme\u0111u ostalog, ose\u0107aj bogatstva obele\u017een sakupljanjem, kolekcioniranjem i skladi\u0161tenjem. Depo u sklopu muzeja predstavlja skrovito mesto, srce kolekcije, tajni prostor u koji ne mo\u017ee svako da zakora\u010di. Francuska re\u010d za depo prisutna je u celom svetu i ozna\u010dava skladi\u0161te, ostavu, magazin, mesto za pohranjivanje dragocenosti. U pro\u0161losti to je mesto u kome se \u010duvalo blago a danas, u kontekstu muzeja, depo je posebno opremljen prostor za odlaganje i \u010duvanje umetnina koje se trenutno ne nalaze u izlo\u017ebenom prostoru. U Galeriji Matice srpske se \u010duva blizu 10. 000 umetni\u010dkih predmeta i samo mali deo je dostupan publici. Glavnina slika, ikona, nekada\u0161njih delova ikonostasa, crte\u017ea, grafika, skulptura, antiknog name\u0161taja, digitalnih printova i drugog materijala nalazi se u depoima, u strogo kontrolisanim klimatskim uslovima organizovanim po najsavremenijim muzejskim standardima preventivne za\u0161tite.<\/p>\n
Kuriozitet Galerije Matice srpske predstavlja depo u suterenu zgrade koji je izvorno bio trezor u zgradi podignutoj 1926. godine za potrebe Produktne berze. Interesantno, prvobitni trezor Produktne berze danas je skriveni tezaurus u kome je dobar deo kolekcije slika iz kolekcije GMS. U belo ofarbane re\u0161etke na kojima su pomo\u0107u specijalnih metalnih S kuka oka\u010dena platna sa prikazima gra\u0111anskih portreta, pejza\u017ea i apstraktnih kompozicija, pomeraju se na mali dodir i pa\u017eljivo ih izvla\u010de ruke konzervatora u belim pamu\u010dnim rukavicama. Jedini zvuk koji se \u010duje je ritmi\u010dno ogla\u0161avanje odvla\u017eiva\u010da. Data logeri postavljeni su na biranim pozicijama kako bi pratili i digitalno bele\u017eili vla\u017enost, temperaturu i njihov odnos toliko bitan za potrebnu mikroklimu u depou. Povremeno treptanje neonskih sijalica remeti obavezno upisivanje u knjigu depoa na \u010dijim listovima se mogu pratiti uno\u0161enja i izno\u0161enja slika kao i svojeru\u010dni potpisi zadu\u017eenih kustosa sa precizno navedenim datumima. Kustosi i konzervatori pamte \u0161ifru za ulazak nakon otvaranja te\u0161kih sivih protivpo\u017earnih vrata. Svako od njih, u \u010dasu ukucavanja li\u010dne \u0161ifre seti se, u sebi izgovorene tajne \u0161ifre, nalik na magi\u010dnu re\u010denicu zapovednog tona \u201cSezame otvori se\u201d. Nakon \u0161to se te\u0161ka vrata otvore, pred muzejskim poslenicima ukazuju se redovi blisko nanizanih slikarskih lakiranih povr\u0161ina u pozla\u0107enim ukrasnim ramovima. Sa njih vise plastificirani kodovi sa inventarnim brojevima, ulaznica za slede\u0107i nivo mizejskog lavirinta \u2013 elektronsku bazu.<\/p>\n
Slede\u0107e godine obele\u017ei\u0107emo stogodi\u0161njicu zgrade u kojoj se nalazi Galerija Matice srpske. Arhitekta Lazar Dun\u0111erski opredelio se da zgradu Produktne berze izvede u stilu svedenog akademizma. U to vreme postojali su bo\u010dni ulazi sa stepeni\u0161tima koje su vodili u suterenske prostorije i na spratove. Okolo trezora Produktne berze kojeg su kustosi ranijih generacija nazivali \u201cMra\u010dna sala\u201d i danas postoji uski ophod okolo \u010ditave prostorije kao dodatni sigurnosni pojas i fizi\u010dka brana od faktora rizika \u2013 plamena, poplave ili zatrpavanja usled uru\u0161avanja. Ovaj uski prolaz vi\u0161e li\u010di na inicijacijski put u nepoznato, mra\u010dni i vla\u017eni prolaz u kome se te\u0161ko di\u0161e i slabo vidi. I ranije su u reprezentativnim muzejskim zgradama depoi bili sme\u0161tani u podzemne prostorije bez prirodnog svetla do \u010dijih se riznica dolazilo slo\u017eenim sistemom hodnika. Jer, depoi su proiza\u0161li iz nasle\u0111a praistorijskih grobnih ostava, podzemnih grobnica u Vavilonu i manastirskih riznica.<\/p>\n
Kasnije, zgrada je adaptirana za potrebe Galerije Matice srpske i taj posao je poveren uglednom arhitekti i konzervatoru Ivanu Zdravkovi\u0107u 1955. godine, dok je za nadzor bio zadu\u017een \u010duveni novosadski arhitekta \u0110or\u0111e Tabakovi\u0107. 1958. godine Galerija Matice srpske je otvorena za javnost i od tada, nepunih sedam decenija u njoj se radi na predstavljanju, \u010duvanju i konzervaciji na\u0161e zna\u010dajne zbirke, muzeja koga s pravom nazivaju \u201cponos nacije\u201d. Me\u0111u njenim zidovima kru\u017ei veliki broj zanimljivih pri\u010da a najve\u0107i deo njih bezbedno \u201cdrema\u201d u tami depoa. Koliko depoa ili \u201cpretkomora\u201d ima GMS i \u0161ta se sve u njima mo\u017ee prona\u0107i, otkri\u0107emo u narednim \u201cbele\u0161kama iz depoa\u201d.<\/p>\n
Dr Danilo Vuksanovi\u0107<\/strong> Umetnost krasi, izme\u0111u ostalog, ose\u0107aj bogatstva obele\u017een sakupljanjem, kolekcioniranjem i skladi\u0161tenjem. Depo u sklopu muzeja predstavlja skrovito mesto, srce kolekcije, tajni prostor u koji ne mo\u017ee svako da zakora\u010di. Francuska re\u010d za depo prisutna je u celom svetu i ozna\u010dava skladi\u0161te, ostavu, magazin, mesto za pohranjivanje dragocenosti. U pro\u0161losti to je mesto u kome se<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":15732,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-15734","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\npomo\u0107nik upravnika GMS<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"