Galerija Matice srpske je oduvek radila na unapre\u0111enju svojih depoa, sme\u0161taju umetni\u010dkih dela kao i uslovima koji su neophodni da ne do\u0111e do ugro\u017eavanja galerijskog fonda. Zato se uz pri\u010de o depou istog \u010dasa naslanjaju pravila preventivne konzervacije i restauracije. Za\u0161tita umetni\u010dkih dela, pre nego se desi ne\u0161to nepovoljno, zapravo je neprestani proces, stalna briga i monitoring. Budnost muzejskih zaposlenika mora se neprestano izo\u0161travati. Brojne odlike zgrade, prednosti i mane, smena godi\u0161njih doba ili kontrast centralnog grejanja, prilike u neposrednoj blizini ali i drugi faktori rizika poznati su nam sa duga\u010dkog spiska. Po\u010dev\u0161i od atmosferskog zaga\u0111enja, zemljotresa, poplave, po\u017eara pa do onog najopasnijeg \u2013 ljudskog \u010dinioca. Kroz istoriju \u010duvanja umetni\u010dkih dela poznata je podela na vreme pre alarmnog obezbe\u0111enja i na doba kada se iza debelih zidova i te\u0161kih vrata sa sigurnim klju\u010dem \u010duvalo umetni\u010dko blago. Ako je ispred vrata bio \u010dovek, takvo obezbe\u0111enje bilo je pokriveno i sigurno (ne totalno razume se!). Uprkos savremenim tehnolo\u0161kim alatima koji poma\u017eu slu\u017ebama da \u0161to bolje za\u0161tite sadr\u017eaj u depoima, ipak, najva\u017enije je prisustvo \u010doveka koji prati sav taj slo\u017eeni mehanizam. 24 sata \u010dovekovog nadzora sa okom kamere koje bi trebalo da pokriva svaki ugao unutra\u0161njosti kao i prilaze izvan zgrade, su\u0161tina je utiska u zenicama \u010duvara koji pru\u017ea sigurnost.<\/p>\n
Odavno je pro\u0161lo vreme kada su klju\u010devi kustosima i konzervatorima zaostajali u d\u017eepovima pantalona ili belih mantila, zabrinutost preko no\u0107i \u010dekala je jutro i trenutak olak\u0161anja posle mirne no\u0107i. Danas u ormari\u0107u pod \u0161ifrom svako vodi ra\u010duna o svom klju\u010du i svi znaju kad je uzet i vra\u0107en na mesto. Odgovornost je jednaka pa\u017enji a pa\u017enja se ozna\u010dava stalnim ulaskom u depoe i kada razlog za to nije istra\u017eivanje. Rutinski pregledi nisu samo automatske radnje prilikom izvla\u010denja re\u0161etki sa oka\u010denim slikama. U njima je mogu\u0107e otkriti do tada nepoznati detalj, ispucali bojeni sloj ili nedostatak gipsane pozla\u0107ene paste na ukrasnom ramu.<\/p>\n
U prvoj pri\u010di spominjali smo depo broj 4, nekada\u0161nju tzv. mra\u010dnu salu koja nas je upu\u0107ivala na \u010dinjenicu da svetlost ne sme biti u kontaktu sa umetni\u010dkim delima vi\u0161e nego \u0161to je dozvoljeno. Vi\u0161e stotina slika, ikona i oleografija u ovom depou borave u uslovima ujedna\u010dene vlage i temperature. Prilikom adaptacije suterenskih prostorija i depoa bilo je planirano da se oformi jo\u0161 nekoliko depoa u kojima bi predmeti bili sme\u0161teni po tehnikama. Tada je prostorija najvi\u0161e sklona vlazi, ina\u010de ni\u017ea za oko pola metra od ostalih, pretvorena i zvani\u010dno u depo velikih skulptura, u gliptoteku gipsanih modela. Prethodnih godina je obijen stari malter do cigle, dela su obele\u017eena bar kodovima, uvezana u elektronskom pretra\u017eivanju i na koncu pokrivena tajvekom (posebnim materijalom sa higroskopnim sposobnostima propu\u0161tanja vazduha). Fizi\u010dka manipulacija i stalno preme\u0161tanje skulptura velikih dimenzija neminovno je u\u010dinilo da bude minimalnih o\u0161te\u0107enja gipsanih ivica ili pucanja vremenom na\u010detih segmenata dotrajalih modela. Tada su razvijene specijalne tehnike koje su obuhvatale splet osmi\u0161ljavanja priru\u010dnih rampi, klizaju\u0107ih materijala poturenih ispod skulptura, uz pregr\u0161t tehnika podizanja pomo\u0107u gurtni, po\u0161to kori\u0161\u0107enje dizalica namenjene takvim potrebama nije bilo mogu\u0107e koristiti zbog uskog podrumskog hodnika i strmih stepenika. Naro\u010diti problem prilikom iseljavanja depoa radi adaptacije bio je taj \u0161to se kopije zidnih slika povu\u010dene iz stalne postavke nisu mogle lako preneti kroz niske prolaze pa je svaka kopija velikih dimenzija bila namotana na drvene rolne \u0161ireg pre\u010dnika. Jednostavno, sku\u010den prostor nije dozvoljavao lako kretanje.<\/p>\n
Dakle, nije bilo jednostavno do\u0107i do depoa 4, pre toga ga izmestiti, i potom ponovo naseliti po sasvim drugoj logici sme\u0161tanja shodno mogu\u0107nostima \u2013 pove\u0107anom broju re\u0161etki ili dubini polica u ni\u0161ama. Sinhronizacija zaposlenih je bila najva\u017enija, prenos preko mrtvih uglova zahtevao je odluke u trenutku, dovitljivost i tehni\u010dku razgibanost. Orman za kli\u0161ee kao i visoki orman iz dva dela braon boje koga su starije koleginice i kolege nazivale Dinkovim ormanom (po \u010duvenom istori\u010daru umetnosti i kustosu Gms Dinku Davidovu) morali su biti izme\u0161teni iz svog dugogodi\u0161njeg sme\u0161taja mra\u010dne sale, budu\u0107e \u010detvorke.<\/p>\n
Izdvajanje neumetni\u010dkog materijala, halkografskih otisaka i \u0161tamparskih kli\u0161ea od slika na platnu, pomalo je li\u010dilo na diskriminaciju dokumentarnog materijala. \u010cisto umetni\u010dko jo\u0161 jednom je uzdignuto nad dokumentarnim, i to u muzeju koji je za taj materijal predvideo drugo re\u0161enje. Orman za kli\u0161e dobio je svoj zasebni depo, blizak sanducima i starim kasama preostalim iz inventara Produktne berze a halkografski otisci grafika iz 18. veka pohranjei su u novi fiokar boje slonova\u010de. Tako je, kolokvijalno nazivani, Dinkov visoki braonski orman na sprat, morao da bude iseljen kako bi prona\u0161ao svoj novi \u017eivot izvan sale u kojoj ga je mrak opkoljavao gotovo pola veka. Depo 4 prestao je da bude mra\u010dna sala iako svetlost i tada nikako nije mogla dopreti do njega.<\/p>\n
Dr Danilo Vuksanovi\u0107<\/strong>, pomo\u0107nik upravnika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Galerija Matice srpske je oduvek radila na unapre\u0111enju svojih depoa, sme\u0161taju umetni\u010dkih dela kao i uslovima koji su neophodni da ne do\u0111e do ugro\u017eavanja galerijskog fonda. Zato se uz pri\u010de o depou istog \u010dasa naslanjaju pravila preventivne konzervacije i restauracije. Za\u0161tita umetni\u010dkih dela, pre nego se desi ne\u0161to nepovoljno, zapravo je neprestani proces, stalna briga<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":15943,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[92],"tags":[],"class_list":["post-15945","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-gms"],"acf":[],"yoast_head":"\n