Postoji specifično prijateljstvo, profesionalno naslonjeno na tradiciju dugogodišnjeg izlivanja skulptura, medaljona, bista ili plaketa. Ono je oličenje primernog prenošenja, jer tradere to i doslovno znači. Sa očeva na sinove, raritetni zanat odavno je podignut na visoku umetničku lestvicu. Livnica Stanišić je simbol te tradicije i moći obnavljanja ali i rađanja novog vajarskog umetničkog dela. U zbirci vajarskih radova Galerije Matice srpske pronalazili smo ona koja je potrebno pretočiti u trajni materijal – bronzu i među brojnim gipsanim ostvarenjima često je bilo teško odabrati prioritetna koja zaslužuju da dobiju besmrtnu formu. Kroz stručnu analizu i razgovor ispunjen finesama, uvek dođemo do uzbudljivog vizuelnog rezultata i svaki put je jednako nov, drugačiji i moderniji. Zbog te tradicije smo jednako zahvalni koliko i ponosni. Galerija Matice srpske i livnica Stanišić. Postoji još jedno prijateljstvo, umreženo dobrim namerama, humanitarnim radom i osećajem za lepim. I nije obaveza estetskog imperativa dovoljna da bi se umetničko delo našlo među ljudima, na Trgu Galerija. Rotari klub Novi Sad Alma Mons nije prvi put svojim doprinosima osvetlio i unapredio delovanje Galerije Matice srpske, produbio nesvakidašnji odnos sa najstarijom muzejskom ustanovom kod Srba. Simbolička skulptura višeglasja, kanonski usađena u formi stabla poput zgusnute krošnje, predstavlja jedanaestoro raspevane dece uraslih u zajedničko telo nalik grozdu. Pola veka je opstajala u gipsanoj verziji da bi nedavno, zahvaljujući rotari klubu Novi Sad Alma Mons dobila svoju bronzanu dvojnicu i smestila se uz ugao ulice Miroslava Antića i Trga Gelerija, kao peta skulptura u nizu ispred zgrade Galerije Matice srpske. Pored radova Jovana Soldatovića, Radmile Graovac, Đorđa Jovanovića, Pavla Radovanovića, sad je pred novosađanima delo Miroslave Mire Sandić iz 1974. godine pod nazivom Mešoviti hor. Postepeno se ispunjava obećanje galerijskih posvećenika i Trg Galerija sve više je naseljen alegorijama, aktovima, ličnostima, nacionalnim herojima. Prisustvom vajarskih remek-dela, tik pokraj naših svakodnevnih koraka, verujemo da ćemo udahnuti duh antičkih trgova i tako pozvati prolaznike da radoznalo zakorače u prostore naših postavki. I postoji svojstvo koje uspeva da oplemeni svakodnevni život u Geleriji Matice srpske. To je sposobnost zaposlenih da, istražujući i brinući o zbirkama, načine savremeno umetničko delo po uzoru na pojedina, odabrana dela ili muzejske fenomene. Jedan od njih, Luka Kulić odgovorio je aktuelnom zamahu pripreme najnovije, vanserijske izložbe Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom, autorke dr Snežane Mišić. Na osnovu sačuvane fotografije ovog, nepravedno zanemarenog slikara i patriote, posle biste Uroša Predića i mnogih drugih, Kulić je izvajao Marodićev lik u poznijim godinama života, oštrog grebena nosa i zaobljenih koščatih jagodica sa suptilno fazoniranim brkovima, elegantno odevenog. Refleksija svetla koje pada na lice razigrana je nešto ekspresivnijom fakturom u kontrastu sa precizno naglašenim linijama brade. Spomenik slikaru je stvoren. I postoji još mnogo nauma iza zidova nekadašnje zgrade Produktne berze, kojoj sledeće godine brojimo stotinu godina od kada je podignuta da bi danas bila hram umetničkih dela.
Dr Danilo Vuksanović
pomoćnik upravnika GMS