Постоји специфично пријатељство, професионално наслоњено на традицију дугогодишњег изливања скулптура, медаљона, биста или плакета. Оно је оличење примерног преношења, јер традере то и дословно значи. Са очева на синове, раритетни занат одавно је подигнут на високу уметничку лествицу. Ливница Станишић је симбол те традиције и моћи обнављања али и рађања новог вајарског уметничког дела. У збирци вајарских радова Галерије Матице српске проналазили смо она која је потребно преточити у трајни материјал – бронзу и међу бројним гипсаним остварењима често је било тешко одабрати приоритетна која заслужују да добију бесмртну форму. Кроз стручну анализу и разговор испуњен финесама, увек дођемо до узбудљивог визуелног резултата и сваки пут је једнако нов, другачији и модернији. Због те традиције смо једнако захвални колико и поносни. Галерија Матице српске и ливница Станишић. Постоји још једно пријатељство, умрежено добрим намерама, хуманитарним радом и осећајем за лепим. И није обавеза естетског императива довољна да би се уметничко дело нашло међу људима, на Тргу Галерија. Ротари клуб Нови Сад Алма Монс није први пут својим доприносима осветлио и унапредио деловање Галерије Матице српске, продубио несвакидашњи однос са најстаријом музејском установом код Срба. Симболичка скулптура вишегласја, канонски усађена у форми стабла попут згуснуте крошње, представља једанаесторо распеване деце ураслих у заједничко тело налик грозду. Пола века је опстајала у гипсаној верзији да би недавно, захваљујући ротари клубу Нови Сад Алма Монс добила своју бронзану двојницу и сместила се уз угао улице Мирослава Антића и Трга Гелерија, као пета скулптура у низу испред зграде Галерије Матице српске. Поред радова Јована Солдатовића, Радмиле Граовац, Ђорђа Јовановића, Павла Радовановића, сад је пред новосађанима дело Мирославе Мире Сандић из 1974. године под називом Мешовити хор. Постепено се испуњава обећање галеријских посвећеника и Трг Галерија све више је насељен алегоријама, актовима, личностима, националним херојима. Присуством вајарских ремек-дела, тик покрај наших свакодневних корака, верујемо да ћемо удахнути дух античких тргова и тако позвати пролазнике да радознало закораче у просторе наших поставки. И постоји својство које успева да оплемени свакодневни живот у Гелерији Матице српске. То је способност запослених да, истражујући и бринући о збиркама, начине савремено уметничко дело по узору на поједина, одабрана дела или музејске феномене. Један од њих, Лука Кулић одговорио је актуелном замаху припреме најновије, вансеријске изложбе Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом, ауторке др Снежане Мишић. На основу сачуване фотографије овог, неправедно занемареног сликара и патриоте, после бисте Уроша Предића и многих других, Кулић је извајао Мародићев лик у познијим годинама живота, оштрог гребена носа и заобљених кошчатих јагодица са суптилно фазонираним брковима, елегантно одевеног. Рефлексија светла које пада на лице разиграна је нешто експресивнијом фактуром у контрасту са прецизно наглашеним линијама браде. Споменик сликару је створен. И постоји још много наума иза зидова некадашње зграде Продуктне берзе, којој следеће године бројимо стотину година од када је подигнута да би данас била храм уметничких дела.
Др Данило Вуксановић
помоћник управника ГМС