Галерија Матице српске је препознатљива по изванредној колекцији српске уметности од краја 16. века до данас, у којој се налазе ремек-дела истакнутих уметника као што су Христофор Жефаровић, Теодор Крачун, Катарина Ивановић, Ђура Јакшић, Паја Јовановић, Урош Предић, Сава Шумановић, Милан Коњовић, Ђорђе Јовановић, Петар Лубарда и многи други.
Зачетке данашње колекције везујемо за великог српског добротвора, првог доживотног председника Матице српске, Саву Текелију и његову збирку породичних портрета која је као завештање стигла у Матицу српску 1843. године. По оснивању Музеја Матице српске 1847. године почело је континуирано сакупљање уметничких дела. Племенити гест даривања који је започео Сава Текелија наставили су потоњи посленици-председници, чланови и поштоваоци Матице српске, као и родољубиви грађани, колекционари, уметници, који су својим даровима, завештањима и прилозима настојали да обогате њену уметничку збирку. Управо овај чин даривања представља посебну вредност Галерије и њене колекције. Данас с поносом истичемо да једну трећину колекције чине поклони и завештања уобличени у поклон-збирке које носе имена својих дародаваца.
Настајала током протеклих 175 година историја колекције Галерије Матице српске јесте историја српског народа, уметности и културе, у којој се одражавају све друштвено-историјске, културне и уметничке промене кроз које је пролазило српско друштво настањено на ширем географском простору ‒ од некадашњег Аустријског и Отоманског царства, преко различитих облика државног уређења некадашње Југославије, до данашње Републике Србије.
Првенствено оријентисана ка сликарству, колекција која даанс броји 10.000 уметничких дела, подељених у 16 збирки, укључује и изванредне примере графике, скулптуре, цртежа, примењене уметности, које на најбољи начин приказују настанак, развој и достигнућа српске уметности и указују на исходишта, положај и место српске културе и уметности у европском контексту.
О колекцији Галерије Матице српске су се бринули и о њој истраживали бројни кустоси, данас запамћени као неки од најзначајнијих историчара уметности и истраживача српске уметности: Олга Микић, др Динко Давидов, мр Лепосава Шелмић, Јасна Јованов, мр Милан Соларов, Ратомир Кулић, Емица Милошевић и др Бранка Кулић. Захваљујући њиховом раду, Галерија Матице српске објавила је велики број публикација важних за проучавање српске историје уметности 18, 19. и 20. века.
Колекција сваког музеја је жива ствар. Она расте сваким новим поклоном и откупом, добија на вредности проучавањима, излагањем и публиковањем студија, а на лепоти сваким успешно изведеним конзерваторско-рестаураторским поступком. Колекција је основ нашег свакодневног рада и суштина деловања.
