Галерија кроз време

Кључну улогу у настанку данашње Галерије имали су Сава Текелија, велики српски добротвор и задужбинар, први доживотни председник Матице српске и Теодор Павловић, Матичин секретар, који су свесни значаја улоге културе и уметности за изграђивање и очување националног идентитета радили на оснивању Сербске народне збирке односно Музеума Матице српске. Захваљујући национално освешћеном српском грађанству и њиховим поклонима збирке Музеума су се почеле формирати и попуњавати, а најзначајнија и највреднија међу њима била је уметничка збирка, данашња Галерија Матице српске. Упркос турбулентним временима друге половине 19. и прве половине 20. века, која су обележила историјско-политичка превирања, друштвене и економске промене, Галерија се континуирано развијала прилагођавајући се датим околностима. У том периоду је неколико кључних догађаја одредило њену историју:

1864. пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад

1933. отварање Музеја Матице српске за јавност

1947. уметничка збирка Матице српске добила је статус посебне збирке под називом Галерија Матице српске

1958. након пресељена је у данашњу зграду у центру Новог Сада, Галерија Матице српске је отпочела свој самосталан живот озваничен отварањем Прве Сталне поставке.

Наредне деценије протекле су у систематској обради колекције, њеној заштити, публиковању и презентацији кроз бројне изложбе у земљи и иностранству, непосустајући упркос неповољној политичко-друштвеној стварности која је обележила последњу деценију 20. века. Нови миленијум донео је нову визију, нове идеје и смернице у правцу развоја и деловања Галерије Матице српске. Пратећи савремене музеолошке токове Галерија се прилагођавала, мењала, израстајући у једну од водећих музејских установа у Србији, чији су рад и квалитет препознати и ван граница земље, што потврђује велики број награда и признања које је у протекле две деценије примила Галерија.

Прве две деценије овог века биле су у знаку модернизације и постављања нових стандарда у професионалном раду Галерије: адаптација зграде и уређење изложбеног простора, формирање нових сталних поставки, увођење бројних нових програма и едиција, који засновани на различитим методолошким и мултидисциплинарним приступима, приказују настанак, развој и достигнућа српске уметности новијег доба и указују на положај и место српске културе и уметности у европском контексту.

Уметничка дела живе под кровом Галерије, ми их својим знањима и активностима оживљавамо, како би их публика доживела, и сваки сусрет с уметношћу претворила у јединствени естетски, визуелни и чулни доживљај.

У наредним годинама очекује нас припрема међународних пројеката и програма којима ћемо се укључити у обележавање титуле Нови Сад 2022 ‒ Европска престоница културе, и националних пројеката којима ћемо свечано прославити јубилеј 175 година од оснивања Галерије Матице српске.