GMS | icon

Конзерваторски пројекти и истраживања

Чишћење слика

Чишћење слика

Трајање пројекта: 2019–

Након усавршавања конзерватора Галерије Матице српске кроз учествовање на међународним радионицама (Methods and Materials for Cleaning Paintings, Институт за конзервацију и рестаурацију у Фиренци Opificio delle Pietre Dure, 2017) и даљих ширења знања у Србији (радионице у Галерији Матице српске 2017. и 2018), ова тема од великог научног и практичног интереса у конзервацији изабрана је као истраживачка тема конференције Чишћење. Етика, техника и естетика / Cleaning. Ethics, Technics and Aesthetics, која је одржана у Галерији Матице српске, у октобру 2019). Као посебан допринос овој области конзервације 2020. је у конзерваторској едицији Галерије Матице српске публикована књига Чишћење слика и других полихромних површина. Књига је доступна у ГМС продавници

Дигитална анализа слика

Трајање пројекта: 2019–

Техничке анализе уметничких дела засноване на методама природних наука постале су, захваљујући напретку аналитичких метода и њиховом прилагођавању специфичностима испитивања предмета културног наслеђа, део конзерваторске праксе. Предност имају неинвазивне методе, у којима је имиџинг (енг. imaging) међу првим алатима конзерватора. То су методе које као резултат испитивања дају слику, а укључују дигиталну фотографију у различитим сегментима електромагнетског спектра. Овакве дигиталне слике имају изузетан потенцијал за нове нивое анализа, што постаје област заједничког рада специјализованих фотографа, инжењера и конзерватора. Оне могу да дају податке корисне за историју промена на слици, карактеризацију материјала и структуре слике, аутентификацију, датовање, па чак и стилску анализу. Технике анализе дигиталне слике примењене су на примеру икона Теодора Крачуна, Исус Христос и Богородица са Христом из колекције Галерије Матице српске, захваљујући сарадњи Галерије са Академијом уметности у Новом Саду и Факултетом за инжењерство и архитектуру Универзитета у Генту. Фотографије су процесуиране и из њих је изведена аутоматска детекција кракелура, а потом и виртуелни ретуш.

Дигитална анализа слика
THE SERBIAN ORTHODOX CHATEDRAL OF BUDA – REMEMBRANCES OF THE BYGONE TABÁN SUBURB

Колекција Музеја Српске православне Епархије будимске у Сентандреји

Трајање пројекта: 2018–2019.

Сарадња с Музејом Српске православне Епархије будимске у Сентандреји траје више деценија, а активности су усмерене на проучавање и конзервацију фонда Сентадрејског музеја. Круна ових активности било је отварање сталне поставке Сентадрејског музеја у згради некадашње Препарандије у мају 2019. године. Галерија Матице српске је допринела припреми нове сталне поставке, учествујући у конзервацији и рестаурацији одабраних експоната, као и музеолошком концепту и техничкој реализацији изложбе. У вишедеценијској сарадњи два музеја, своје место у новој поставци нашли су и експонати који су рестаурирани у два претходна пројекта Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму и Српска црквена уметност у Мађарској.

Конзервација икона мајстора Зографа

Трајање пројекта: 2014–2015.

Пројекат је обухватио проучавање, конзервацију, рестаурацију и излагање 34 иконе из колекције Галерије Матице српске, које припадају традицији зографског иконописа, као јединственог уметничког израза српских уметника на прелазу између традиције и модерности. Иконе су излагане 2015. године у Националној галерији Умбрије у Перуђи (Италија), као део вишегодишњег пројекта Паралеле.  Пројекат је изнедрио и двојезични италијанско-енглески каталог о традицији и карактеристикама зографских икона Zografi. Icone Serbe fra Tradizione e Modernita. Paralelli / Zografi. Serbian Icons between Tradition and Modernity. Parallels. Публикација је доступна у ГМС продавници.

Конзервација икона мајстора Зографа
Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму

Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму

Трајање пројекта: 2013–2018.

Пројекат је обухватио проучавање, конзервацију, рестаурацију и излагање 73 иконе, дела сликара Арсенија Теодоровића и дуборесца Петра Падића, из некадашње српске цркве у Будиму (Мађарска). Црква је срушена 1949. године, а иконе су сачуване као фонд Музеја Српске православне Епархије будимске са седиштем у Сентандреји. Пројекат конзервације трајао је пет година, а након завршетка иконе су изложене у Галерији Матице српске и тако после готово 70 година од рушења цркве и демонтаже иконостаса, поново на једном месту приказане јавности. Паралелно с конзервацијом обjављена су и важна историјска и архивска истраживања која су донела обиље нових података, публикованих у монографској студији Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму и у документарном филму.

Црквено-уметничка збирка Епископског двора у Темишвару

Трајање пројекта: 2013–2017.

Пројекат је обухватио конзервацију, рестаурацију и излагање одабраних предмета из Српске православне Епархије темишварске. У Галерији Матице српске конзервиран је избор од 50 предмета међу којима су портрети, иконе, архивска грађа и предмети примењене уметности. У оквиру конзерваторске проблематике могу се истаћи решења конзервације серије епископских портрета са историјским записима на полеђини. Недостатак формалне музејске инфраструктуре Српске Цркве у Темишварској епархији наметнуо је потребу да се за излагање збирке изнађе погодно решење, како би збирка била доступна јавности. Креирана је поставка Ризнице Темишварске епархије у реновираним просторијама на првом спрату Епископског двора, који се налази на једном од централних градских тргова. Све ове активности, уз документовање и другог важног и угроженог српског црквено-уметничког наслеђа у Румунији, сабране су у публикацији Српска црквена уметност у Румунији. Публикација је доступна у ГМС продавници.

Црквено-уметничка збирка Епископског двора у Темишвару
Српска црквена уметност у Мађарској

Српска црквена уметност у Мађарској

Трајање пројекта: 2010–2011.

Пројекат је обухватио истраживање, конзервацију, рестаурацију и излагање 39 икона, слика и ситног религијског мобилијара из фонда Музеја Српске православне Епархије будимске. Након завршетка радова предмети су представљени на изложби у Галерији Матице српске у Новом Саду (2011), затим Сентандреји (2012), а потом и у Бриселу (2013) и Москви (2014). По комплексности рестаурације истичу се царске двери из цркве у Вемену, које су трајно изложене у новој музејској поставци српског црквено-уметничког наслеђа у Печују. Као резултат пројекта објављена је и публикација Српска црквена уметност у Мађарској, која је доступна у ГМС продавници.