Култ реликвија светитеља у Карловачкој митрополији

Пратећи програм изложбе Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије

У Музеју Српске Православне Цркве у Београду чува се највећи број реликвија светитеља, чије су мошти чуване, или се и даље чувају, у фрушкогорским манастирима: чланова светородне лозе Бранковића, Светог цара Уроша V Немањића, Светог кнеза Лазара, Светог Стефана Штиљановића и Светог Теодора Тирона. Вековима се око њих водио и градио богат духовни живот Срба и пре Сеоба, а посебно од 1690. године у Аустријској, односно Аустро-угарској царевини, чврсто формирајући православну сакралну топографију на широкој територији Карловачке митрополије, над којом је српски патријарх имао јурисдикцију. Око њих је вековима формирана духовна територија, која је постала 1918. године и носилац српске државности. Духовна територија Карловачке митрополије јесте била много шира, али управо су Банат, Бачка, Барања и Срем, са Сремским Карловцима као седиштем српског патријарха, и фрушкогорским манастирима, по завршетку Великог рата и распада Аустро-Угарске монархије, отцепили од Угарске, и присаједињени Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Предавање ће допринети осветљавању улоге моштију светитеља и реликвија, као једног од чинилаца у овом вишевековном државотворном процесу.

Предавање држи: Мср Наталија Стокановић, Музеј Српске православне цркве Београд