Када је Реч закорачила на барокну сцену – почеци српске драме и позоришта

Пратећи програм изложбе Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије

Барокни театар настаје у напетости између религијског и световног, између дисциплине и театралне ексцесивности, те постаје место где се идеје о свету и пролазности материјализују у раскошном сценском простору. Поетика барокног театра почива на принципу изненађења, али и на дубокој свести о несталности свега што се на сцени приказује – света као позорнице и позорнице као света.
Траедокомедија Мануила Козачинског (1699–1755) и Трагедија Јована Рајића (1726–1801) заједно чине значајно поглавље у историји српске књижевности, језика и културе. То је поглавље о настанку српског театра, о почецима српске драме и развоју драмских жанрова. То је и поглавље о развоју српских школа и значајним културним и религијско-политичким везама између Карловачке митрополије и Руског царства. У књижевноисторијском смислу то поглавље је илустративно и за смену поетичких парадигми – касносредњовековне, барокне и просветитељске. Најзад, то је и дирљиво поглавље о једном учитељу и његовом ученику, о њиховом пријатељству, поштовању, подршци и захвалности, али и о превазилажењу учитеља од стране ученика.

Предавање држи: доцент др Драгана Грбић, Институт за славистику, Филозофски факултет, Универзитет у Келну