За установе попут Галерије Матице српске, које бележе трајање и деловање троцифреним бројем, свака година по нечему је јединствена. Ова, 2026. година посебна је по томе што у њој обележавамо велики јубилеј, два века трајања Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне и установе у Срба, из чијег окриља смо настали и Библиотека Матице српске и ми, некада Музеј а данас Галерија Матице српске.
Наше делатности су у континуитету преплетене и повезане од самих почетака, све до данашњих дана. Тежња српских интелектуалаца а касније и државе да се кроз организовано деловање сачува српска култура, паралелно се одвијала у области књижевности, различитим областима друштвено-хуманистичких наука, ликовне уметности и издаваштва.
Пре оснивања Матице српске у Пешти 1826. године, паралелно с радом на очувању српског језика и књижевности оличеном у објављивању Летописа Матице спрке које је кренуло још 1824. и траје до данас, почело је прикупљање уметничких дела. Првобитна идеја била је да се прикупе портрети знаменитих Срба и формира Пантеон кроз који би се визуелно уобличавала слика националног идентитета. И баш ту, у Текелијануму, седишту Матице српске, у сали која је била намењена излагању портрета знаменитих Срба, двадесет година након година оснивања Матице српске је донета одлука о оснивању Сербске народне збирке или Музеума. Заједно с пресељењем Матице српске у Нови Сад 1864. године пресељена је, са свом осталом имовином и књигама, и до тада прикупљена уметничка збирка која је по попису бројала сто предмета. С идејом буђења националних идеја, паралелно с портретима започето је и сакупљање дела с историјском тематиком, а 1881. године је, преко Српских народних новина, позвано српско грађанство да се својим даровима укључи у формирање будућег музеја. Музеј је постепено растао да би 1933. године први пут био отворен за публику, а прикупљена дела изложена јавности. Тиме је Матица српска својим бројним улогама додала и ову нову – музеолошку, а поред сталне поставке започето је и приређивање повремених изложби. Завршетак Другог светског рата и политичке промене које су уследиле довеле су до издвајања Библиотеке и Галерије у самосталне установе. Ипак, чак ни пресељење у сопствене зграде није раздвојило ове установе. Оне су остале тесно повезане и наставиле су да делују у заједништву. Својом делатношћу наставиле су да негују и развијају идеје својих оснивача: прикупљају уметнички и књижни фонд, чувају и граде национални идентитет кроз уметност и образују будуће генерације кроз књижевно и ликовно стваралаштво. Заједно смо бринули о српском културном наслеђу, чували дела која су претходници сакупили, обележавали јубилеје и остављали нове материјалне и уметничке трагове о онима који су се уписали у историју Матице српске и српску културу. Наручивали смо и откупљивали слике, израђивали скулптуре, плакете, медаље, баш као и генерације Матичара пре нас. Данас, у години јубилеја, стојимо у једном реду, заједно, свесни важности трага који треба да оставимо о сопственом времену и вредностима које смо добили у наслеђе и преобразили у традицију за понос. Стога је у мноштву програма које је Матица српска приредила ове године, Галерија придодала неколико: изложбу, каталог и филм о Уметничкој збирци Матице српске, комплексну изложбу мултидисциплинарни пројекат „Сјај и слава Карловачке митрополије. Уметност у служби вере“ о Карловачкој митрополији као политичко-верском феномену у оквиру ког је настала и деловала Матица српска. И коначно, вечерас отварамо изложбу о сликару Аксентију Мародићу и јавности, после више од пола века, предствљамо његово изузетно дело. Пред публику доносимо најцеловитији преглед његовог стваралаштва као првог привилегованог сликара Матице српске, коме је указано поверење да визуелно уобличи њен идентитет кроз израду портрета председника и часника. Истовремено, представљамо га и као уметника широког образовања који се смело окренуо европским уметничким утицајима и изградио свој особени стил. Такође, након три године припрема излажемо и рестаурирани иконостас из цркве манастира Ковиља који указује да не бринемо само о сопственој колекцији, него и о националном културном благу у целини.
Уз то, приредили смо неколико изложби на бројним местима српске културе, у Сентандреји, Лесковцу, Требињу и Бањалуци, са жељом да и у другим српским градовима укажемо на важност јубилеја Матице српске, али и општи допринос њеног деловања на српском културном простору.
Прошлог викенда, 10. октобра о јубилеју Два века Матице српске говорили смо у Будимпешти у згради Текелијанума а већ наредне недеље, 3 и 4. новембра, у Бањалуци ћемо приредити две изложбе: И тако, како се година буде приближавала крају започећемо припреме за неколико важних јубилеја у 2027. години. Током наредне године обележићемо сто осамдесет година од оснивања ГМС, сто осамдесет година од првог портрета Саве Текелије порученог од Јована Поповића за Пантеон Матице српске. Истовремено, обележићемо и сто година од изградње зграде ГМС и сто година од публиковања ванвременске књиге Вељка Петровића и Милана Кашанина Српска уметност у Војводини. Тим поводом започећемо и два нова пројекта: „Новосађани бирају“, како бисмо указали на грађански дух у коме је настала и у коме и данас делује Матица српска, и „Век зграде Галелрије Матице српске, како бисмо јавности представили зграду у којој се налазимо већ седамдесет година и у којој стварамо програме за будућност и на понос нације.
Др Тијана Палковљевић Бугарски
Управница Галерије Матице српске