Maštovne slike, raskinute stvarnosti: Vozarević, Pikaso i ritam novog vremena

Prateći program izložbe Lazar Vozarević. Galerija u gostima

Savremena estetika sredine 20. veka obeležena je dubokim otklonom od tradicionalnog predstavljanja sveta: umetnost više ne pokušava da verno prikaže realnost, već da pokaže ono što je iza vidljivog — unutrašnje stanje subjekta. U tom preokretu fragment postaje važniji od naracije, utisak od prikaza, a doživljaj od forme. U dijalogu Pikasa i Vozarevića postaje vidljiv prelom epohe: telo, figura i predmet više nisu teme, već povodi da se slikom izrazi ono što je skriveno u svesti, sećanju i mašti.

Geometrijski oblici — posebno idealne linije i kružni tokovi forme — premda deluju strogo i racionalno, nisu odraz spoljašnjeg sveta. Idealni krugovi, trouglovi i prave linije ne postoje u prirodi, već samo u svesti. Zbog toga se na slici pojavljuju kao znakovi unutrašnjeg reda, kao vizuelni tragovi ideje: geometrija postaje kritika spoljašnjosti kroz uspostavljanje sveta iznutra. U tom smislu, kontrast između „emocije“ i „idealne linije“ ne služi da podvuče sukob, već da prikaže tenziju između iskustva i ideje — između onoga što se oseća i onoga što se zamišlja.

U takvom estetskom obratu impresionizam nije više tradicija svetlosti i atmosfere, već paradigma unutrašnjeg utiska, trenutačnosti, preliva svesti, „onoga što se događa u subjektu“. A fragmentarno oblikovanje prostora — tek nagoveštaji tela, predmeta i figure — otvara put jednoj drugačijoj vremenskoj dimenziji: „uranjajuće vreme“, u kojem prošlost, sadašnjost i anticipacija nisu strogo odvojeni, nego se prelivaju jedne u druge. Upravo zbog toga postaje moguć spoj starog i novog, jedne nelinerane istorije predmeta, gde tradicija više nije suprotstavljena avangardi, već s njom koegzistira u slojevima svesti.

Iz tih procesa izrasta enformel kao vrhunac anti-reprezentacionizma: materija postaje nosilac unutrašnjeg života slike, površina se pretvara u polje borbe između vidljivog i nevidljivog, a umetnost se preobražava u čistu maštu, energiju i trag egzistencije. Enformel tako ne pripoveda svet — on postaje svet.

Predavanje drži: doc. dr Tanja Todorović, Filozofski fakultet u Novom Sadu