Tokom 2025. godine izlivene su dve skulpture u bronzi: Odmor Đoke Jovanovića i Buket II Miroslave Sandić. Tim povodom u aprilu mesecu – mesecu promene, novog početka i buđenja prirode, predstavljamo vam monumentalnu skulpturu naše vajarke čiji je opus značajan doprinos kolekciji vajarskih radova Galerije Matice srpske.
Miroslava Sandić pripada grupi najistaknutijih umetnika i umetnica druge polovine 20. veka u domenu skulpture. Rođena je u Beogradu 1924. godine, gde je i studirala vajarstvo (1951–1956), a magistrirala je kod vajara Ilije Kolarovića. Biografski gledano, Sandić pripada generaciji autora koji su svoje obrazovanje i umetnički razvoj gradili na temeljima akademskog realizma, ali su se ubrzo otvorili ka savremenijim, ličnim interpretacijama forme. U njenom radu prepoznaje se temeljno poznavanje anatomije, kao i sigurnost u modelaciji volumena, što joj omogućava da formu svesno redukuje i stilizuje bez gubitka izražajnosti.
Stvaralaštvo Miroslava Sandić obuhvata složen i suptilan dijalog između figuracije i stilizacije, između klasične discipline vajarskog zanata i naglašene potrebe za poetskom, gotovo ilustrativnom naracijom u skulpturi. Nјeno delo može se razumeti kao kontinuirano istraživanje odnosa tela, ornamenta i simbolike, pri čemu figura nikada nije samo anatomski objekat, već nosilac poetičnog, unutrašnjeg sveta i estetskih vrednosti. Sintaksu vajarskog jezika usmerila je u svom radu na teme koje su bile njena likovna, estetska, ali i emotivna preokupacija. Pred nama je naga mlada ženska figura, oblikovana sa merom između realističkog i idealizovanog prikaza. Telo je smireno, zatvoreno u sopstvenu vertikalu, dok gest, držanje buketa cveća iza leđa, uvodi sloj simbolike i suptilne narativnosti. Skriveni buket istovremeno sugeriše intimu, uzdržanost, ali i darivanja, čime figura dobija priču a buket je oprisutnjuje. Ovakav pristup približava Sandić ilustrativnoj poetici, u kojoj skulptura funkcioniše gotovo kao trodimenzionalni crtež – jasna, čitljiva i sugestivna. Gotovo uvek, na prikazima ljudskih figura u njenom stvaralaštvu dominira smirenost i meditativnost (ali ne i pasivnost) na osnovu kojih Sandićeva uvodi suptilne detalje poput lopte, papirnog čamca, zmaja, igračke i u krajnjem buketa, čime ilustruje radnju dela.[1] [1] Pomenute detalje na ostalim skulpturama Miroslave Sandić možete pronaći u Dečjoj sobi Galerije Matice srpske na prvom spratu stalne postavke.
msr Goran Vujkov, muzejski edukator
