Стална поставка српске уметности 19. века под називом Људи и догађаји. Слика прошлости. кроз одабрана уметничка дела приказује људе и догађаје значајне за историју српског народа тога доба, као и тематску и естетску опредељеност српске уметности којом се потврђује њен значај и место у контексту европске уметности 19. века.

Динамичан политички живот српског народа настањеног на подручју Средње Европе и Балкана у времену од 1804. до 1914. године утицао је на настанак комплексне националне уметности у којој је паралелно егзистирало више културних модела. Процес европеизације захватио је све сегменте живота и омогућио стварање младе и финансијски снажне грађанске класе која постаје значајан чинилац друштвеног и економског развоја. Генерације српске интелектуалне елите, школоване на европским универзитетима, по повратку заузимају кључне позиције у заједници и имају одлучујући утицај на живот нације, на развој и успон културно-образовног живота.

Пресудан моменат у формирању ликовне поетике српског сликарства 19. века представља школовање и везивање српских сликара за Беч, све до појаве реализма и продора нових идеја директно из Минхена и Париза. Укључивши се у формалне оквире европске уметничке сцене, поред религиозног и портретског сликарства, доминантних у српској уметности 18. века, јављају се и нови тематски садржаји у виду историјских композиција, жанр-сцена, мртве природе и популарних мотива.

Концепт сталне поставке српске уметности 19. века је настао као резултат тимског рада кустоса и конзерватора Галерије Матице српске. Одређени фондом и руковођени жељом да публици представимо најзначајнија дела, тежили смо да укажемо на естетске домете и тематска опредељења епохе. У методолошком приступу коришћен је метод који комбинује хронолошки, стилски, тематски и монографски модел