Стална поставка српске уметности 19. века
Људи и догађаји. Слика прошлости.
Стална поставка српске уметности 19. века под називом Људи и догађаји. Слика прошлости. кроз одабрана уметничка дела приказује људе и догађаје значајне за историју српског народа тога доба, као и тематску и естетску опредељеност српске уметности којом се потврђује њен значај и место у контексту европске уметности 19. века.
Динамичан политички живот српског народа настањеног на подручју Средње Европе и Балкана у времену од 1804. до 1914. године утицао је на настанак комплексне националне уметности у којој је паралелно егзистирало више културних модела. Процес европеизације захватио је све сегменте живота и омогућио стварање младе и финансијски снажне грађанске класе која постаје значајан чинилац друштвеног и економског развоја. Генерације српске интелектуалне елите, школоване на европским универзитетима, по повратку заузимају кључне позиције у заједници и имају одлучујући утицај на живот нације, на развој и успон културно-образовног живота.
Пресудан моменат у формирању ликовне поетике српског сликарства 19. века представља школовање и везивање српских сликара за Беч, све до појаве реализма и продора нових идеја директно из Минхена и Париза. Укључивши се у формалне оквире европске уметничке сцене, поред религиозног и портретског сликарства, доминантних у српској уметности 18. века, јављају се и нови тематски садржаји у виду историјских композиција, жанр-сцена, мртве природе и популарних мотива.
Концепт сталне поставке српске уметности 19. века је настао као резултат тимског рада кустоса и конзерватора Галерије Матице српске. Одређени фондом и руковођени жељом да публици представимо најзначајнија дела, тежили смо да укажемо на естетске домете и тематска опредељења епохе. У методолошком приступу коришћен је метод који комбинује хронолошки, стилски, тематски и монографски модел
![Новак Радонић, Каменовање Светог Сетафaна, 1857.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/11.jpg)
Новак Радонић,
Каменовање Светог Сетафaна, 1857.
![Павле Симић, Мајска скупштина, 1848–49.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/16.jpg)
Павле Симић,
Мајска скупштина, 1848–49.
![Ђока Јовановић, Мирис пролећа, 1902.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/20.jpg)
Ђока Јовановић,
Мирис пролећа, 1902.
![. Анастас Јовановић, Михаило Обреновић, 1848.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/12.jpg)
Анастас Јовановић,
Михаило Обреновић, 1848.
![Катарина Ивановић, Анка Топаловић рођ. Ненадовић, 1837.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/14.jpg)
Катарина Ивановић,
Анка Топаловић рођ. Ненадовић, 1837.
![Паја Јовановић, Борба петлова, око 1900.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/1080_p.-jovanovic-borba-petlova-1920-26.jpg)
Паја Јовановић,
Борба петлова, око 1900.
![Урош Предић, Надурена девојчица, 1879.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/17.jpg)
Урош Предић,
Надурена девојчица, 1879.
![Константин Данил, Петар Јагодић од Крњаче, 1829–31.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/13.jpg)
Константин Данил,
Петар Јагодић од Крњаче, 1829–31.
![Ђура Јакшић, Цар Душан, 1857.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/1080_dj-jaksic-car-dusan-1857.jpg)
Ђура Јакшић,
Цар Душан, 1857.
![Стеван Aлексић, Аутопортрет у кафани, око 1904.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/19.jpg)
Стеван Aлексић,
Аутопортрет у кафани, око 1904.