GMS | icon

Стална поставка српске уметности 19. века

Људи и догађаји. Слика прошлости.

Стална поставка српске уметности 19. века под називом Људи и догађаји. Слика прошлости. кроз одабрана уметничка дела приказује људе и догађаје значајне за историју српског народа тога доба, као и тематску и естетску опредељеност српске уметности којом се потврђује њен значај и место у контексту европске уметности 19. века.

Динамичан политички живот српског народа настањеног на подручју Средње Европе и Балкана у времену од 1804. до 1914. године утицао је на настанак комплексне националне уметности у којој је паралелно егзистирало више културних модела. Процес европеизације захватио је све сегменте живота и омогућио стварање младе и финансијски снажне грађанске класе која постаје значајан чинилац друштвеног и економског развоја. Генерације српске интелектуалне елите, школоване на европским универзитетима, по повратку заузимају кључне позиције у заједници и имају одлучујући утицај на живот нације, на развој и успон културно-образовног живота.

Пресудан моменат у формирању ликовне поетике српског сликарства 19. века представља школовање и везивање српских сликара за Беч, све до појаве реализма и продора нових идеја директно из Минхена и Париза. Укључивши се у формалне оквире европске уметничке сцене, поред религиозног и портретског сликарства, доминантних у српској уметности 18. века, јављају се и нови тематски садржаји у виду историјских композиција, жанр-сцена, мртве природе и популарних мотива.

Концепт сталне поставке српске уметности 19. века је настао као резултат тимског рада кустоса и конзерватора Галерије Матице српске. Одређени фондом и руковођени жељом да публици представимо најзначајнија дела, тежили смо да укажемо на естетске домете и тематска опредељења епохе. У методолошком приступу коришћен је метод који комбинује хронолошки, стилски, тематски и монографски модел

Новак Радонић, Каменовање Светог Сетафaна, 1857.

Новак Радонић,
Каменовање Светог Сетафaна, 1857.

Павле Симић, Мајска скупштина, 1848–49.

Павле Симић,
Мајска скупштина, 1848–49.

Ђока Јовановић, Мирис пролећа, 1902.

Ђока Јовановић,
Мирис пролећа, 1902.

. Анастас Јовановић, Михаило Обреновић, 1848.

Анастас Јовановић,
Михаило Обреновић, 1848.

Катарина Ивановић, Анка Топаловић рођ. Ненадовић, 1837.

Катарина Ивановић,
Анка Топаловић рођ. Ненадовић, 1837.

Паја Јовановић, Борба петлова, око 1900.

Паја Јовановић,
Борба петлова, око 1900.

Урош Предић, Надурена девојчица, 1879.

Урош Предић,
Надурена девојчица, 1879.

Константин Данил, Петар Јагодић од Крњаче, 1829–31.

Константин Данил,
Петар Јагодић од Крњаче, 1829–31.

Ђура Јакшић, Цар Душан, 1857.

Ђура Јакшић,
Цар Душан, 1857.

Стеван Aлексић, Аутопортрет у кафани, око 1904.

Стеван Aлексић,
Аутопортрет у кафани, око 1904.

GMS | icon

Религиозно сликарство 19. века

Графика 19. века

Неокласицизам – Арсеније Теодоровић и Павел Ђурковић

Бидермајер – Константин Данил и Никола Алексић

Eпоха романтизма

Историзам

Академизам – Паја Јовановић и Урош Предић

Оријентализам

Реализам – Ђорђе Крстић

Симболизам – Стеван Алексић

Акт – Ђока Јовановиђ