Lepota i dekadencija. „Slika Dorijana Greja“ i kraj veka

Prateći program izložbe Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja

Citatom Oskara Vajlda: „Umetnost je, u stvari, ogledalo posmatrača, a ne života“ otvorene su „povremeno istinite priče“ U salonu Oskara Hutera autora msr Nikole Ivanovića, istoričara umetnosti i jednog od autora izložbe Paja Jovanović i Gustav Klimt. Rečenica iz Vajldovog romana Slika Dorijana Greja nije slučajno izdvojena pri realizaciji izložbe i njenog kataloga.

Oskar Vajld (rođ. Fingal O’Flaetri Vilis) bio je irski književnik koji je obeležio kraj XIX veka svojim izuzetnim talentom, a najveću slavu doživljava objavljivanjem romana Slika Dorijana Greja 1890. godine. U Predgovoru svog jedinog romana Vajld beleži teze o odnosu umetnosti i stvarnosti, etike i estetike, ali i o odnosu umetnosti i ljudi, što predstavlja jedinstveni manifest dekadencije (fr. décadence — opadati), koja je obeležila kraj epohe (fin de siecle). Na predavanju napraviće se osvrt na ovaj kratak, ali izuzetno značajan tekst. Takođe, biće reči o samom romanu u kom je reč o mladiću pod imenom Dorijan Grej kog portretiše slikar Bazil Holvard, kao i o odnosu Dorijana prema sopstvenom portretu koji pokreće njegovo opsesivno razmišljanje o lepoti i prolaznosti iste. Roman je poslužio kao inspiracija za mnoge umetnike, te će biti reči o ilustacijama i umetničkim delima sa motivima romana i brojnim ekranizacijama ovog književnog dela.

Predavanje drži: Milica Milošević, filolog-komparatista