Стална поставка српске уметности 18. века
Уметност 18. века у колекцији Галерије Матице српске
Галерија Матице српске, по броју, врсти и квалитету експоната, поседује драгоцену збирку уметности 18. века. Уметничка дела сакупљена у колекцији једне музејске институције никада не могу потпуно и целовито представити развој и домете такве бурне епохе или широког временског оквира какав је 18. век. Управо зато сматрамо да је кроз одабир најрепрезентативнијих предмета могуће сагледати настанак, развој и достигнућа ове комплексне епохе у историји српске културе и истовремено указати на теме, ликовне обрасце и технике ликовног изражавања који су је обележили.
Музејске колекције, сталне поставке и изложбе непресушан су извор и подстицај истраживачима да о развоју националне уметности и културе промишљају и нуде нова тумачења појава, поетика, тема и стилских особености. Тумачење српске уметности 18. века на основу дела из колекције Галерије Матице српске део је наших тежњи да укажемо на вредности и домете националне културне баштине.
Стална поставка Уметност 18. века у колекцији Галерије Матице српске настала је као ауторски концепт др Бранке Кулић 2013. године. Кроз одабир 204 репрезентативна дела – иконе, религиозне композиције и портрете – приказана је ликовна поетика традиционалног зографског, ранобарокног и репрезентативног високог и каснобарокног српског сликарства 18. века. Два пресудна историјска догађаја, Велика сеоба 1690. и Темишварски сабор 1790. године, омеђила су период великих промена кроз које је прошао српски народ у 18. веку на територији Хабзбуршке монархије. У културолошком смислу 18. век представља доба напуштања византијске традиције и реформе религиозног сликарства, односно то је век прожимања и смене барокног и просветитељског културног модела. Трансформација уметности је текла веома брзо, раскид са византијском традицијом је био потпун, уметност је успоставила нову естетику и нову технику. Барокно доба, као историјско-стилска категорија са особеностима православног културног модела, доноси уметност специфичног израза којa средствима директне визуелне комуникације, ликовном поетиком и реториком, сликарство и графику истиче као најпопуларније уметности.
Непознати иконописац XVI века,
Благовести, друга деценија XVI века
Христофор Жефаровић,
Свети Димитрије, око 1740.
Јозеф Хикел,
Царица Марија Терезија, око 1760–65.
Теодор Крачун,
Налажење Мојсија, око 1780.
Јохан Кристоф Винклер,
Богородица Бездинска са изгледом манастира Бездина, 1762.
Димитрије Бачевић,
Благовести, 1769.
Непознати портретиста XVIII века,
Грофица Нако, 1780–90.
Непознати иконописац XVIII века,
Богородица са Христом, око 1750.
Стефан Тенецки,
Aутопортрет, око 1770.
Георгије Тенецки,
Млади Сава Текелија, око 1785.