Стална поставка српске уметности 18. века
Уметност 18. века у колекцији Галерије Матице српске
Галерија Матице српске, по броју, врсти и квалитету експоната, поседује драгоцену збирку уметности 18. века. Уметничка дела сакупљена у колекцији једне музејске институције никада не могу потпуно и целовито представити развој и домете такве бурне епохе или широког временског оквира какав је 18. век. Управо зато сматрамо да је кроз одабир најрепрезентативнијих предмета могуће сагледати настанак, развој и достигнућа ове комплексне епохе у историји српске културе и истовремено указати на теме, ликовне обрасце и технике ликовног изражавања који су је обележили.
Музејске колекције, сталне поставке и изложбе непресушан су извор и подстицај истраживачима да о развоју националне уметности и културе промишљају и нуде нова тумачења појава, поетика, тема и стилских особености. Тумачење српске уметности 18. века на основу дела из колекције Галерије Матице српске део је наших тежњи да укажемо на вредности и домете националне културне баштине.
Стална поставка Уметност 18. века у колекцији Галерије Матице српске настала је као ауторски концепт др Бранке Кулић 2013. године. Кроз одабир 204 репрезентативна дела – иконе, религиозне композиције и портрете – приказана је ликовна поетика традиционалног зографског, ранобарокног и репрезентативног високог и каснобарокног српског сликарства 18. века. Два пресудна историјска догађаја, Велика сеоба 1690. и Темишварски сабор 1790. године, омеђила су период великих промена кроз које је прошао српски народ у 18. веку на територији Хабзбуршке монархије. У културолошком смислу 18. век представља доба напуштања византијске традиције и реформе религиозног сликарства, односно то је век прожимања и смене барокног и просветитељског културног модела. Трансформација уметности је текла веома брзо, раскид са византијском традицијом је био потпун, уметност је успоставила нову естетику и нову технику. Барокно доба, као историјско-стилска категорија са особеностима православног културног модела, доноси уметност специфичног израза којa средствима директне визуелне комуникације, ликовном поетиком и реториком, сликарство и графику истиче као најпопуларније уметности.
![Непознати иконописац XVI века, Благовести, друга деценија XVI века](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/01.jpg)
Непознати иконописац XVI века,
Благовести, друга деценија XVI века
![Свети Димитрије](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/sv.-dimitrije.jpg)
Христофор Жефаровић,
Свети Димитрије, око 1740.
![Јозеф Хикел, Царица Марија Терезија, око 1760–65.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/07.jpg)
Јозеф Хикел,
Царица Марија Терезија, око 1760–65.
![Теодор Крачун, Налажење Мојсија, око 1780.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/02/1080_teodor-kracun-nalazenje-mojsija.jpg)
Теодор Крачун,
Налажење Мојсија, око 1780.
![Јохан Кристоф Винклер, Богородица Бездинска са изгледом манастира Бездина, 1762.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/02.jpg)
Јохан Кристоф Винклер,
Богородица Бездинска са изгледом манастира Бездина, 1762.
![Димитрије Бачевић, Благовести, 1769.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/05.jpg)
Димитрије Бачевић,
Благовести, 1769.
![Непознати портретиста XVIII века, Грофица Нако, 1780–90.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/08.jpg)
Непознати портретиста XVIII века,
Грофица Нако, 1780–90.
![Непознати иконописац XVIII века, Богородица са Христом, око 1750.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/03.jpg)
Непознати иконописац XVIII века,
Богородица са Христом, око 1750.
![Аутопортрет Стефана Тенецког](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/autoportret-stefana-teneckog.jpg)
Стефан Тенецки,
Aутопортрет, око 1770.
![Георгије Тенецки, Млади Сава Текелија, око 1785.](https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2021/01/09.png)
Георгије Тенецки,
Млади Сава Текелија, око 1785.