Lazar Vujaklija: četiri litografije

Da li vas je katkad obuzela misao da smo okruženi simbolima više nego ikad? Na ulici, u saobraćaju, u supermarketu, na reklamama i društvenim mrežama? Koji vam je omiljeni emodži? Od pećinskih crteža do digitalnih oblika komunikacije čovek ostavlja tragove, ali šta njima hoće da nam poruči?

Lazar Vujaklija je rođen pred početak Prvog svetskog rata u Beču 1914. godine. Nakon rata se preselio sa majkom u Zemun, a potom u Beograd. Iako se nije obrazovao u formalnim akademskim okvirima, slikar Petar Dobrović ga je podučio prvim umetničkim koracima, prepoznavši njegov talenat. Godine 1953. upoznaje se sa srednjovekovnom umetnošću na stećcima. Naivno formirane figure u lebdećem dvodimenzionalnom prostoru postaju njegova fascinacija.

Vujaklija u svojim slikama gradi svet simbola koji aludiraju na večnost – na motive i fenomene koji ne nestaju, već samo menjaju svoje oblike. Vođen potrebom da oslika sve ono što okružuje savremenog čoveka, njegovo slikarstvo povezuje svakodnevno i arhetipsko. Plava boja, često prisutna u njegovom opusu, aludira na nebeski svod i ukazuje na snažan vizantijski duhovni i likovni uticaj. Kao jedan od osnivača Decembarske grupe, izlagao je širom zemlje, dok je njegovo stvaralaštvo ostvarilo i međunarodni odjek – od Tokija do Londona. Godine 1954. predstavljao je Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu, gde su njegovi radovi izlagani uz dela umetnika poput Miroa, Klea i Magrita.

Msr Goran Vujkov, muzejski edukator

Лазар Вујаклија: четири литографије

Да ли вас је каткад обузела мисао да смо окружени симболима више него икад? На улици, у саобраћају, у супермаркету, на рекламама и друштвеним мрежама? Који вам је омиљени емоџи? Од пећинских цртежа до дигиталних облика комуникације човек оставља трагове, али шта њима хоће да нам поручи?

Лазар Вујаклија је рођен пред почетак Првог светског рата у Бечу 1914. године. Након рата се преселио са мајком у Земун, а потом у Београд. Иако се није образовао у формалним академским оквирима, сликар Петар Добровић га је подучио првим уметничким корацима, препознавши његов таленат. Године 1953. упознаје се са средњовековном уметношћу на стећцима. Наивно формиране фигуре у лебдећем дводимензионалном простору постају његова фасцинација.

Вујаклија у својим сликама гради свет симбола који алудирају на вечност – на мотиве и феномене који не нестају, већ само мењају своје облике. Вођен потребом да ослика све оно што окружује савременог човека, његово сликарство повезује свакодневно и архетипско. Плава боја, често присутна у његовом опусу, алудира на небески свод и указује на снажан византијски духовни и ликовни утицај. Као један од оснивача Децембарске групе, излагао је широм земље, док је његово стваралаштво остварило и међународни одјек – од Токија до Лондона. Године 1954. представљао је Југославију на Венецијанском бијеналу, где су његови радови излагани уз дела уметника попут Мироа, Клеа и Магрита.

Мср Горан Вујков, музејски едукатор