Шта је паковао Лазар Возаревић? Тајне у називима слика после енформела

Пратећи програм изложбе Лазар Возаревић. Галерија у гостима

У последњим годинама Возаревићевог стваралаштва, нарочито у периоду од 1966. до 1968. године, појављују се појмови који се уско везују за физику. Дифракција, Кохезија, Специфично кретање, Правилне масе, Густо паковање и многи други називи дела навели су нас да покушамо да растумачимо како је Возаревић у фази после енформела мислио о свету у ком је стварао и на који начин је тај свет превео у језик уметности.

Почевши од краја 19. века, уметност реагује на кризу дотадашњег поимања реалности. Природне науке мењају слику света у ком простор и време више нису стабилни, материја није чврста, перцепција није поуздана, што је подривало уверење у постојање објективне стварности. Уметност не илуструје директно научна открића, већ усваја и ликовно разрађује апстрактне идеје и промене у перцепцији до којих су нова открића довела.

На предавању Иване Јањић, кустоскиње ГМС и Јована Бикицког, оперативног физичара биће представљени одабрани примери европске уметности који илуструју законитости природних наука, као и илустрације и појашњења појмова из физике које Лазар Возаревић уводи у своја дела.

Предавање држе: Ивана Јањић, кустоскиња и Јован Бикицки, оперативни физичар