Милорад Балаћ, Париз, 1967.
уље на платну, 89,2 x 135,5 cm
На хоризонтално постављеном платну уметник у плитки, готово дводимензионални простор слике смешта допојасну фигуру сликара у доњи леви угао. Поред њега у низу ка средини и десном углу постављена су сликарска платна, која се као једноставне правоугаоне плохе смењују са плитким фасадама градске архитектуре у другом плану и горњој зони композиције. Око призора насликан је неупадљиви рам. Сликар је млађи мушкарац окренут ка посматрачу али погледа усмереног у страну, носи беретку, а у левој руци држи палету са две дуге четкице. На четири слике поред њега виде се два недовршена портрета, мушки и женски, једна скицозно приказана црква са гробљем у првом плану и базилика Сакре Кер (Basilique du Sacré-Coeur de Montmartre), док су два платна окренута тако да се не види шта је на њима. Средишњи део горње зоне заузима фасада са натписом имена ресторана О кадет д Гаскоњ (Au Cadet de Gascogne) са тендом, излогом, натписима и прозорима околних грађевина са стране. Име ресторана као и мотиви изложених слика указују на аутентични амбијент Монмартра (Montmartre) у ком уметник ствара и излаже своја дела на улици, тачније на простору Плас ду Тертр (Place du Tertre). Приказујући савремени тренутак трга на ком је уметник изнео штафелаје и слика портрете туриста и призоре Париза, Балаћ истиче континуитет уметничког живота од краја осамнаестог века па до Првог светског рата и касније, када су у том простору познати уметници и писци постављали темеље модерне уметности.
Слика је изведена тањим наносима боје и мирним, неупадљивим потезима. Грађена је вешто избалансираним односом светлих и тамних површина и топлих и хладних тонова. Уз леву ивицу платна и доњу зону доминирају тамни хладни тонови тамнозелене, маслинастосиве, тамноплаве и плавосиве, који се расветљавају према десном рубу и горњој зони. На њих уметник надовезује светлије нијансе зелене, модроплаве, светлосиве и топле беж, светлоокер, розонаранџасте, наранџастоцрвене, браон, кестењастомрке тонове средине и горње зоне слике. У оквиру саме композиције динамику стварају вертикално и хоризонтално оријентисани правоугаоници платана, фасада и прозора различитих димензија који се преклапају.
Сликар, конзерватор и ликовни педагог Милорад Балаћ припада генерацији уметника која на ликовну сцену ступа након Другог светског рата. Рођен у Ашањи 1905. године, студије на Академији ликовних уметности у Београду завршио је 1945. године, а две године касније први пут се представио публици. Самостално је излагао у већим градовима Војводине, редовно је учествовао на изложбама УЛУС ‒ а у Београду и на бројним изложбама војвођанских ликовних уметника. Такође, излагао је са групом „Самостални“ и учествовао на изложби „Младих“у Београду, као и на изложбама „Ликовни сусрет ‒ Палић“ и сликарске колоније у Бечеју. Поред сликарства бавио се и педагошким радом, био је професор Више педагошке школе и директор Школе за примењену уметност у Новом Саду. Овај истакнути уметник био је и један од првих конзерватора после Другог светског рата, запослен у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду. У области конзервације објавио је више стручних радова. Преминуо је 1980. године у Новом Саду. Сликајући Париз у периоду када је приметно везивање уметника нове генерације за Београд, Загреб, Љубљану као нова места школовања, излагања, размена идеја и ставова, Милорад Балаћ нам указује да овај светски уметнички центар није изгубио на значају, да је и даље место ходочашћа уметника и поштовалаца уметности и извор инспирација нових стваралаца. Можда се у избору теме и начину представљања крије и један суптилни, интимни дијалог са првом међуратном генерацијом модерних уметника у чија су најзначајнија дела уткана искуства из Париза.