U Fokusu: Jovan Soldatović, Dvoje (Beleženje čoveka VII), 1964. – Галерија Матице српске

U godini u kojoj se obeležava jedan vek od rođenja vajara Jovana Soldatović rubriku U fokusu za mesec novembar posvećujemo priči o skulpturi Dvoje iz Galerijske kolekcije.

Jovan Soldatović pripada generaciji vajara koja je nakon Drugog svetskog rata počela s usvajanjem modernog senzibiliteta u srpskoj i jugoslovenskoj skulpturi. Iako je u periodu prodora slobodne forme u skulpturu ostao u domenu predmetnog, u njegovom delu je prisutna težnja ka razaranju realnih oblika, što se vidi i na skulpturi Dvoje.

Osnovno obeležje Soldatovićevog skulptorskog dela jeste duboka zabrinutost za čoveka i njegovu sudbinu. Kao rezultat njegovog nastojanja da svojim radom što potpunije dočara unutrašnji život pojedinca, početkom šeste decenije XX veka nastao je ciklus pod nazivom Beleženje čoveka. Prikazujući ljude koji čeznu za mirom, spokojstvom i ljubavlju, pokušao je da opiše tragičnost savremenog čovečanstva u okolnostima svakodnevne otuđenosti. Ovakav Soldatovićev pristup skulpturi definiše se kao egzistencijalni ekspresionizam jer umetnik plastičnom formom nastoji da prikaže svoje ideje o egzistencijalističkim pitanjima i čovekovoj sudbini.

Dve figure u sedećem položaju, pognutih glava, prikazane skulpturom Dvoje, stilizovane su i izrazito ekspresivne. Očekivani figurativni oblici su deformisani tako da posmatrač oseća njihovu povređenost i istrošenost. Unutar osnovne skulptorske forme piramidalnog oblika razvijen je jedan osobeni konstruktivizam ostvaren dinamikom isprepletenih linija ljudskih udova. Na figurama se kao prepoznatljiva karakteristika Soldatovićeve umetnosti ističe uzak torzo s izduženim rukama i nogama. Iako ovu skulpturu ne odlikuju stremljenje u visinu i naglašena vertikalnost, što je karakteristika Soldatovićevih dela vezanih za ciklus Beleženje čoveka, njome dominiraju stanjeni ekstremiteti deformisani u žive i ekspresivne linije u kojima se može naslutiti uticaj švajcarskog nadrealističkog vajara i slikara Alberta Đakometija.

Tokom šezdesetih godina XX veka Jovan Soldatović je izradio više skulptura pod nazivom Dvoje i skulptura na temu dvoje osamljenih ljudi prepuštenih sudbini i jedno drugom. One se međusobno razlikuju po stepenu realističnosti u prikazivanju ljudske figure, ali ih sve povezuje osećanje tragičnosti i bespomoćnosti čoveka. Jedna od Soldatovićevih skulptura Dvoje, iz 1967. godine, nalazi se u parku ispred zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Goran Vujkov, muzejski edukator

У години у којој се обележава један век од рођења вајара Јована Солдатовић рубрику У фокусу за месец новембар посвећујемо причи о скулптури Двоје из Галеријске колекције.

Јован Солдатовић припада генерацији вајара која је након Другог светског рата почела с усвајањем модерног сензибилитета у српској и југословенској скулптури. Иако је у периоду продора слободне форме у скулптуру остао у домену предметног, у његовом делу је присутна тежња ка разарању реалних облика, што се види и на скулптури Двоје.

Основно обележје Солдатовићевог скулпторског дела јесте дубока забринутост за човека и његову судбину. Као резултат његовог настојања да својим радом што потпуније дочара унутрашњи живот појединца, почетком шесте деценије ХХ века настао је циклус под називом Бележење човека. Приказујући људе који чезну за миром, спокојством и љубављу, покушао је да опише трагичност савременог човечанства у околностима свакодневне отуђености. Овакав Солдатовићев приступ скулптури дефинише се као егзистенцијални експресионизам јер уметник пластичном формом настоји да прикаже своје идеје о егзистенцијалистичким питањима и човековој судбини.

Две фигуре у седећем положају, погнутих глава, приказане скулптуром Двоје, стилизоване су и изразито експресивне. Очекивани фигуративни облици су деформисани тако да посматрач осећа њихову повређеност и истрошеност. Унутар основне скулпторске форме пирамидалног облика развијен је један особени конструктивизам остварен динамиком испреплетених линија људских удова. На фигурама се као препознатљива карактеристика Солдатовићеве уметности истиче узак торзо с издуженим рукама и ногама. Иако ову скулптуру не одликују стремљење у висину и наглашена вертикалност, што је карактеристика Солдатовићевих дела везаних за циклус Бележење човека, њоме доминирају стањени екстремитети деформисани у живе и експресивне линије у којима се може наслутити утицај швајцарског надреалистичког вајара и сликара Алберта Ђакометија.

Током шездесетих година ХХ века Јован Солдатовић је израдио више скулптура под називом Двоје и скулптура на тему двоје осамљених људи препуштених судбини и једно другом. Оне се међусобно разликују по степену реалистичности у приказивању људске фигуре, али их све повезује осећање трагичности и беспомоћности човека. Једна од Солдатовићевих скулптура Двоје, из 1967. године, налази се у парку испред зграде Уједињених нација у Њујорку.