Nepoznati slikar XIX veka
Bekstvo u Egipat, sredina XIX veka
ulje na platnu, 39,8 × 31,4 cm
nije potpisano ni datirano
GMS/U 290
Posmatranje ikone Bekstvo u Egipat neminovno otvara pitanja o trajnosti migracija, vrstama i razlozima koji su ih kroz vreme uslovljavali. Odgovore i izvore za nastanak ove religiozne kompozicije možemo pronaći u Novom zavetu, ali zapitanost ostaje. U njoj se prepliću i porede naša iskustva, savremeni trenutak i prapočetak.
„A pošto oni otidu, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i kaza mu: ustani, uzmi dijete i mater njegovu pa biježi u Misir, i budi onamo dok ti ne kažem; jer će Irod tražiti dijete da ga pogubi.“ (Matej 2:13)
Scena Bekstvo u Egipat ilustruje novozavetnu priču ispričanu u Jevanđelju po Mateju. Zabrinut za svoje mesto na prestolu, Car Irod poslao je tri mudraca koja su bila na putu da se poklone novorođenom caru Judejskom u Vitlejem, da se raspitaju dobro za dete i kada ga nađu da mu jave, jer je i on nameravao da se pokloni. Mudraci primiše u snu zapovest i vratiše se u svoju zemlju drugim putem. Shvativši da je izigran, Irod nalaže ubijanje muške dece ispod dve godine u Vitlejemu. Da bi izbegao Irodovu gnev Josif je, po javljanju anđela Gospodnjeg u snu, tokom noći krenuo sa porodicom na put ka Egiptu.
Ovaj događaj prikazivan je u Ciklusu Bogorodičinog života ili pojedinačno, kao na ovoj ikoni iz poklon-zbirke dr Miloša Bokšana. Datovana u sredinu XIX veka, predata Muzeju Matice srpske 1944. godine, ikona je takođe prešla je put od privatnosti doma advokata Bokšana, potpredsednika Matice srpske, člana Upravnog odbora i člana Književnog saveta, do izložbenih prostora i depoa Galerije Matice srpske, gde se danas čuva.
Delo nevelikih dimenzija pleni vešto postavljenom kompozicijom i minuciozno izvedenim detaljima. Figure Josifa u pokretu i Bogorodice koja drži malog Isusa sedeći na magarcu u prvom planu grade čvrstu trougaonu celinu smeštenu u svedeni pejzaž naznačen dugim dijagonalama. Fini valerski prelazi i sitni potezi u obradi likova, Bogorodičinog maforiona i cveta u rukama Isusa u harmoniji su sa dugim potezima i glatkim površinama voluminoznih nabora odeće, planinskog predela i neba. Dominantno topli kolorit, meko senčenje, prozračni predeo u daljini i bliskost aktera stvaraju sentimentalno raspoloženje. Duboka povezanost figura ogleda se u pogledima Josifa i Bogorodice i njenoj ruci blago spuštenoj na Josifovo rame, dok zajedno sa malim Isusom drže uzde magarca. Samo zabrinutost naznačena na licu Josifa upućuje na ozbiljnost trenutka i remeti mirni ton predstave.
Josifovo nabrano čelo prenosi nas u stvarnost i promišljanja o fenomenu migracija. Savremeni problemi migranata, strepnje i očekivanja, odlazak na kratko ili zauvek u nepoznato ispunjen novim mogućnostima, čine permanentnu nit ljudskog postojanja.