Калеидоскоп: Соларов / Кулић / Угрен / Маринков
Изложба Калеидоскоп настала је из потребе да се колекција Галерије сагледа из нове перспективе – кроз метафору калеидоскопа. Она преплиће радове четворице уметника исте генерације, који су деловали у истом културном и временском контексту, а ипак развили изразито индивидуалне уметничке поетике. Ови уметници – Милан Соларов (1933–2019), Младен Маринков (1947–2023), Ратомир Кулић (1948) и Драгомир Угрен (1951) – били су повезани не само генерацијски, већ и професионално и пријатељски. Делили су искуства рада у музејским институцијама Новог Сада, а свако од њих је, као дародавац, оставио значајан траг у фонду Галерије Матице српске.
Радови из њихових поклон-збирки на изложби се симболички сусрећу у простору Галерије „Златно око“, коју је дуги низ година водио њихов заједнички пријатељ и дародавац ГМС Сава Степанов. На тај начин, изложба не само да повезује уметничке опусе, већ и реконструише мрежу личних, професионалних и културних односа који су обликовали уметничку сцену.
Калеидоскопски принцип примењен је и у самом ауторском приступу изложби: четворо стручњака Галерије – др Данило Вуксановић, мср Мирјана Брмбота, Лука Кулић и мср Горан Вујков – преузели су по једног уметника, обликујући избор дела и интерпретације из перспективе историчара уметности, уметника и филозофа. Тако је креирана сложена изложбена целина која истовремено преиспитује и повезује различите уметничке поетике.
Изложба Калеидоскоп представља својеврсну ревизију четири уметничка опуса, у дијалогу са актуелном сталном поставком Галерије, РЕвизија колекције ГМС. У том процесу, пажња је усмерена како на оно што уметнике повезује у животном и културном контексту, тако и на оно што их раздваја у уметничком изразу – градећи јединствену, вишеслојну слику савремене уметничке сцене.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19.00 сати у виду ауторских вођења и разговора са уметницима и стручних тумачења викендом у 13.00 и 17.00 сати. Такође, изложбу ће пратити и програм за децу и тинејџере у виду креативних и ликовних радионица суботом у два термина.
Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе Републике Србије.
Милан Соларов (1933–2019) био је историчар и теоретичар уметности, сликар и педагог, као и управник Галерије Матице српске, где је допринео модернизацији музејске праксе. Његови цртежи, окупљени у циклусима Грифонажи и Линије континуитета међуратних скулпторских поетика, представљају две различите али повезане линије истраживања – од спонтаног геста и процеса настајања форме до промишљања њеног историјског трајања. Док Грифонажи истражују линију као примарни траг покрета и чулног искуства, други циклус кроз архитектонско-скулпторске композиције разматра континуитет и трансформацију форме у времену. Његова бројна дела Галерији Матице српске даровала је породица 2022. године чиме је формирана поклон збирка.
Младен Маринков (1947–2023) био је вајар и професор на Академији уметности у Новом Саду, као и директор Галерије ликовне уметности поклон-збирка Рајка Мамузића. Његово стваралаштво обележено је снажним симболичким и архетипским изразом, а скулптуре, изведене у бронзи, месингу и теракоти, крећу се од препознатљивих шајколиких форми и митолошких облика до апстрахованих структура, при чему подједнако снажно делују у камерним и монументалним форматима. Поклоном својих дела Галерији Матице српске 2022. године, Маринков је заокружио свој стваралачки пут, остављајући трајан траг у њеној збирци и савременој српској скулптури.
Ратомир Кулић (1948) је историчар уметности, конзерватор и уметник, који је током вишедеценијске каријере био и дугогодишњи кустос и конзерватор у Галерији Матице српске. Своје деловање усмерио је ка истраживању језика уметности, при чему је његов уметничко-теоријски рад обележен разматрањем односа форме, трајања и историјског континуитета. У оквиру пројекта Verbumprogram, који је од средине седамдесетих развијао са Владимиром Матионијем, Кулић је испитивао језик као уметнички медиј, повезујући поезију, теорију и визуелне структуре. Његов рад обухвата истраживање линије, геста и појма континуитета, као и промишљање уметности у ширем културно-историјском оквиру. Своја дела Кулић је даровао установи у којој је провео целу професионалну каријеру 2024. године.
Драгомир Угрен (1951) је уметник, дугогодишњи кустос и некадашњи директор Музеја савремене уметности Војводине, чија се професионална каријера одвијала на пресеку уметничке праксе и музејског рада. Његово стваралаштво, иако утемељено у сликарству, превазилази границе медија кроз интердисциплинарни и интермедијални приступ, ослањајући се на минималистичке форме, геометрију, монохромију и истраживање визуелних ефеката бојеног поља. Угренова дела, често постављена као просторне целине или зидне инсталације, настају у дијалогу са савременом уметношћу и тежe да кроз редуковану форму и снажно оптичко дејство подстакну лично и искуствено читање уметничког дела. Драгомир Угрен је Галерији атице српске даровао поклон збирку 2025. године.
