Мародићево „Велико путовање“
Пратећи програм изложбе Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом
По завршетку ликовне Академије, на којој су већ зачета интересовања за уметност великих мајстора ренесансе, Аксентије Мародић је 1867. године кренуо на своје прво студијско путовање у Италију, којом приликом је посетио Венецију. Директан сусрет с делима италијанских мајстора оставио је снажан и трајан утисак на уметника и његово дело. Четири године касније, непосредно по склапању уговора за осликавање иконостаса цркве манастира Ковиља, започео је своје Велико путовање с Италијом као централним одредиштем. Прва станица била је Венеција у којој је провео неколико месеци проучавајући венецијанске уметничке збирке, да би наредних 1873. и 1874. године боравио у Риму, одакле је одлазио и обилазио Напуљ и напуљски залив с Везувом, Соренто, острво Капри, Помпеје и Херкуланум, Фиренцу, Перуђу, Асизи, Орвијето, Пизу, Сијену, Болоњу, Парму, Равену и Падову. Путовање је завршио у Венецији почетком јуна 1874. године.
Своја запажања и успомене с путовања објавио је 1875. године у листу Застава, а потом их, допуњене личним освртом на стање и проблеме у националној уметности, публиковао у часопису Јавор 1881. године.
Предавање држи: др Снежана Мишић, музејска саветница
