Месец франкофоније: Једна заборављена слика Николе Пусена

Једна заборављена слика Николе Пусена – како је митолошка представа Венере и Адониса стигла од барокног Рима у 17. веку, до Београда у 20. веку?

Када је краљ Александар Карађорђевић саградио краљевску резиденцију на Дедињу у Београу 1929. године, као ново седиште власти недавно проглашене Краљевине Југославије, истовремено је поставио и темеље онога што ће постати значајна уметничка колекција. Историја ове збирке почиње с изградњом Краљевског  двора на Дедињу (који пројектују архиекти Живојин Николић и Николај Краснов) и Белог двора на истом имању (завршен 1936. године; пројектант архитекта Александар Ђорђевић), и прича о њој траје све до данашњих дана.

Ово предавање посвећено је слици Николе Пусена Венера и Адонис, једној од пет слика француских аутора које спадају у такозване „спаваче“, односно чије боравиште, или идентитет, нису познато јавности. Једна верзије те слике налази се у Београду у саставу Државне уметнике колекције. Током своје историје у ДУК слика је дуго сматрана само копијом неког уметника из Пусеновог круга, радјеној по угледу на много познатију верзију исте сцене која се налази у Кимбел музеју у Тексасу (САД). Током овог предавања видећете најновија открића која су показала да је заправо наша слика једна од ТРИ верзије које је Пусен створио за богато и комплексно уметничко тржиште

Наша слика водиће нас од богатог трговца из барокног Рима, Ђованија Стефана Рокатаљате и Пусеновог првог покровитеља Касијана Дал Поца, до великих лондонских колекционаран и  кроз збирке Вилијама Понсонбија, другог ерла од Бесбороа (1704-1793), великог колекционара старина и важног члана Друштва љубитеља уметности, или лорда адмирала Вилијама Валдгрејва, првог барона Редстока (1783-1825), који је поседовао једну од најбољих збирки тог времена. На крају ће нас довести тридесетих година деветнаесог века до куће Деламир у Чеширу и породице Вилбрахам, у чијим ће колекцијама слика остати готово сто година. Током двадесетог века први пут ће кренути на пут ка Београду где ћемо упознати једну значајну личност, кнеза Павла Карађорђевића (1893-1976), који је слику набавио за краљевску резиденцију где се и данас налази, чудом неоштећена али сасвим заборављена.

Предавање држи: проф. др Јелена Тодоровић, историчарка уметности, ФЛУ Београд

Дипломирала на катедри за историју уметности (1993-1998) на Филозофском факултету у Београду. Магистарске и докторске студије завршила у Лондону (1998-2004) где је радила (2000-2005). Године 2005. прелази на Факулет ликовних уметности у Београду где предаје историју и теорију уметности новог века, од 2015. године у звању редовног професора. Од 2006. године је руководилац пројекта Систематизација и проучавање Државне уметничке колекције дворског комплекса на Дедињу за Министарство културе Републике Србије, пројекат за који је добила највећу Европску награду из области културног наслеђа, Награду Европа Ностра 2018. Објавила је више књига и радова из области барокне културе, историје државног спектакла, културне историје Срба у Трсту као и историје колекционарства и очувања културног наслеђа.