U fokusu: Ljubica Cuca Sokić, Motiv iz Pariza, 1954. – Галерија Матице српске

Ljubica Cuca Sokić
Motiv iz Pariza, 1954.
ulje na platnu, 54,3 x 65,1 cm
GMS/U 1373

Mart je mesec frankofonije, zbog čega vas u našoj rubrici “U fokusu” upoznajemo sa delom Ljubice Cuce Sokić Motiv iz Pariza.

„U Parizu je čovek okružen mnoštvom dobrih slika, bogatim muzejima i izložbama, a i sam Pariz je veoma pikturalan. U Parizu je svaka fleka, nekako, na svom mestu…“ ovim rečima je slikara Ljubica Cuca Sokić opisala prestonicu Francuske. Prvi put je u Pariz otišla 1936. godine kako bi usavršila svoje umetničko obrazovanje. Posećivala je časove večernjeg akta u Académie de la Grande Chaumière, a počela je da uči grafiku na École des Beaux Arts. Tokom trogodišnjeg boravka u Parizu, snažan utisak na nju ostavili su Luvr, brojne izložbe, pre svega Pola Sezana iz 1936, kao i umetnost francuskih intimista Pjera Bonara i Eduara Vijara. Od tada Pariz i Francuska postaju umetničko ishodište kojem će se tokom života često vraćati.

U vreme kada nastaje slika Motiv iz Pariza, slikarka je drugi put u ovom gradu 1954. godine. Tada putuje po Francuskoj i posećuje Sezanov atelje u Eks an Provansu. Poput francuskih intimista i Cuca Sokić gleda u Pariz iz vazduha. S prozora nekog privatnog smeštaja ili ateljea, ona upućuje pogled na strme krovove Pariza, izdužene dimnjake i prepoznatljive zvonike Notr Dama. U ovom trenutku, Cuca je već smela i umetnički zrela što se prepoznaje kroz izražavanje čistim likovnim jezikom koji vodi ka uprošćavanju formi i geometrizaciji, bliskoj njenom temperamentu, ali zadržavajući prepoznatljivu intimističku bojenu gamu i valersko toniranje. Ova transponovana veduta grada pokazuje da se iza privida lakoće i ležernosti nalazi vrlo promišljena struktura i dugo pripremano rešenje. Cuca Sokić kao da pretvara arhitektonske elemente u esencijalne objekte kojima se određuje naš odnos prema svetu i prostoru koji nas okružuje.

Nikada ne gubeći kontakt sa predmetnim svetom, u svom celokupnom stvaralaštvu Cuca Sokić ostaje na granici figuracije i apstrakcije. Njene ideje su zapravo jednostavne: vizuelizacija okolnog ali nevidljivog sveta, do čije realizacije vodi dug put razmišljanja i traganja.

Љубица Цуца Сокић
Мотив из Париза, 1954.
уље на платну, 54,3 x 65,1 cm
ГМС/У 1373

Март је месец франкофоније, због чега вас у нашој рубрици “У фокусу” упознајемо са делом Љубице Цуце Сокић Мотив из Париза.

„У Паризу је човек окружен мноштвом добрих слика, богатим музејима и изложбама, а и сам Париз је веома пиктуралан. У Паризу је свака флека, некако, на свом месту…“ овим речима је сликара Љубица Цуца Сокић описала престоницу Француске. Први пут је у Париз отишла 1936. године како би усавршила своје уметничко образовање. Посећивала је часове вечерњег акта у Académie de la Grande Chaumière, а почела је да учи графику на École des Beaux Arts. Током трогодишњег боравка у Паризу, снажан утисак на њу оставили су Лувр, бројне изложбе, пре свега Пола Сезана из 1936, као и уметност француских интимиста Пјера Бонара и Едуара Вијара. Од тада Париз и Француска постају уметничко исходиште којем ће се током живота често враћати.

У време када настаје слика Мотив из Париза, сликарка је други пут у овом граду 1954. године. Тада путује по Француској и посећује Сезанов атеље у Екс ан Провансу. Попут француских интимиста и Цуца Сокић гледа у Париз из ваздуха. С прозора неког приватног смештаја или атељеа, она упућује поглед на стрме кровове Париза, издужене димњаке и препознатљиве звонике Нотр Дама. У овом тренутку, Цуца је већ смела и уметнички зрела што се препознаје кроз изражавање чистим ликовним језиком који води ка упрошћавању форми и геометризацији, блиској њеном темпераменту, али задржавајући препознатљиву интимистичку бојену гаму и валерско тонирање. Ова транспонована ведута града показује да се иза привида лакоће и лежерности налази врло промишљена структура и дуго припремано решење. Цуца Сокић као да претвара архитектонске елементе у есенцијалне објекте којима се одређује наш однос према свету и простору који нас окружује.

Никада не губећи контакт са предметним светом, у свом целокупном стваралаштву Цуца Сокић остаје на граници фигурације и апстракције. Њене идеје су заправо једноставне: визуелизација околног али невидљивог света, до чије реализације води дуг пут размишљања и трагања.