У фокусу: Младен Јосић, Концерт у пољу, око 1924.

Младен Јосић
Концерт у пољу, око 1924.
уље на платну, 89,5 × 69,5 cm
ГМС/У 5630

21. јуна обележава се Светски дан музике. Тим поводом у рубрици „У фокусу“ доносимо вам причу о једној сликарској инспирацији музиком.

Боравећи на уметничком усавршавању у Паризу (1921–1922) Младен Јосић се упознао с великим светским мајсторима италијанске ренесансе и под њиховим се утицајем заинтересовао за митолошке, религиозне и историјске теме. Важно место у Јосићевом стваралаштву заузимале су пасторалне сцене и теме музицирања у природи, што је такође део класичног наслеђа познатог антици, а које је поново откривено у раној ренесанси.

На слици Концерт у пољу у идиличном пејзажу у првом плану је приказана жена како клечи и занесено свира харфу, а поред ње стоји наги дечак који свира фрулу. Иза њих се налазе: мушкарац чији положај тела и израз лица указују на дубоку фокусираност и уживање у музици, једна жена која седи и нага женска фигура с рукама подигнутим изнад главе подсећајући на Венеру или на античке музе које надахњују уметнике. Међу приказаним личностима нема комуникације и чини се да је свако у свом свету. Ипак, на неки начин су сви протагонисти повезани музиком. Јосићу је као инспирација могла послужити најпознатија слика с темом идиличног музицирања у природи – Ђорђонеов Концерт у пољу коју је видео у Лувру. Критика му је понекад замерала због оваквих тема сматрајући да се „разне грације, Сузане и Венере не раде у Новом Саду или Силбашу него у Риму и Паризу”.

Иако је Младен Јосић често сликао у тамнијој гами и монохромној палети, на овој слици се у акцентовању жутог шешира девојке с харфом и црвене одеће мушкарца примећује уметникова наклоњеност снажнијим колористичким ефектима. Прецизна линија, јасан цртеж и наглашена тродимензионалност фигура основне су ликовне одлике слике Концерт у пољу и оне показују Јосићево припадање правцу новог реализма треће деценије 20. века. На утицаје Пола Сезана и кубиста указује чврст скулпторски третман тела нагог дечака и женске фигуре, док се у детаљима, попут извијене линије која описује облик харфе, препознаје Јосићева наклоњеност сецесионистичкој стилизацији.

Mladen Josić
Koncert u polju, oko 1924.
ulje na platnu, 89,5 × 69,5 cm
GMS/U 5630

21. juna obeležava se Svetski dan muzike. Tim povodom u rubrici „U fokusu“ donosimo vam priču o jednoj slikarskoj inspiraciji muzikom.

Boraveći na umetničkom usavršavanju u Parizu (1921–1922) Mladen Josić se upoznao s velikim svetskim majstorima italijanske renesanse i pod njihovim se uticajem zainteresovao za mitološke, religiozne i istorijske teme. Važno mesto u Josićevom stvaralaštvu zauzimale su pastoralne scene i teme muziciranja u prirodi, što je takođe deo klasičnog nasleđa poznatog antici, a koje je ponovo otkriveno u ranoj renesansi.

Na slici Koncert u polju u idiličnom pejzažu u prvom planu je prikazana žena kako kleči i zaneseno svira harfu, a pored nje stoji nagi dečak koji svira frulu. Iza njih se nalaze: muškarac čiji položaj tela i izraz lica ukazuju na duboku fokusiranost i uživanje u muzici, jedna žena koja sedi i naga ženska figura s rukama podignutim iznad glave podsećajući na Veneru ili na antičke muze koje nadahnjuju umetnike. Među prikazanim ličnostima nema komunikacije i čini se da je svako u svom svetu. Ipak, na neki način su svi protagonisti povezani muzikom. Josiću je kao inspiracija mogla poslužiti najpoznatija slika s temom idiličnog muziciranja u prirodi – Đorđoneov Koncert u polju koju je video u Luvru. Kritika mu je ponekad zamerala zbog ovakvih tema smatrajući da se „razne gracije, Suzane i Venere ne rade u Novom Sadu ili Silbašu nego u Rimu i Parizu”.

Iako je Mladen Josić često slikao u tamnijoj gami i monohromnoj paleti, na ovoj slici se u akcentovanju žutog šešira devojke s harfom i crvene odeće muškarca primećuje umetnikova naklonjenost snažnijim kolorističkim efektima. Precizna linija, jasan crtež i naglašena trodimenzionalnost figura osnovne su likovne odlike slike Koncert u polju i one pokazuju Josićevo pripadanje pravcu novog realizma treće decenije 20. veka. Na uticaje Pola Sezana i kubista ukazuje čvrst skulptorski tretman tela nagog dečaka i ženske figure, dok se u detaljima, poput izvijene linije koja opisuje oblik harfe, prepoznaje Josićeva naklonjenost secesionističkoj stilizaciji.