Који су путеви једне слике?
Изложена слика говори о једном уметнику у бурном периоду 20. века, уметничким стремљењима и местима на којима је излагана.
Значај сликарства Предрага Пеђе Милосављевића огледа се у његовим естетским, али и уметничко-историјским достигнућима. Пре свега, када се говори о његовом међуратном стваралаштву, али и раду током рата, Пеђа Милосављевић се издваја као један од најистакнутијих представника интимизма и поетског реализма. Природом свог ликовног језика, уметничким поступком, иконографијом, али и формалном структуром и личним егзистенцијалним исказом, гради композиције које типски репрезентују стваралачку епоху наведеног периода, давајући им аутентични ликовни израз. Другим речима, ведуте, пејзажи и ентеријери представљају перспективу уметниковог личног доживљаја приказаног. Плански истичући субјективни поглед на представљену сцену, Милосављевићев поступак у крајњем чини слику личном и без претенциозности чини да она одише искреношћу и непоновљивим тренутком. Суштина поетског реализма, којим уметник предочава сцену, није идеализација стварности, већ њено представљање као складне и ликовно богате. Овакав сентимент приметан је и у каснијем раду уметника. То се свакако види и на изложеној слици Конак кнеза Милоша на Топчидеру.
Део старог града престонице обогаћен је парковима који су неретко били место контемплације бројних српских уметника, између осталог и Пеђе Милосављевића. На слици доминирају јесењи тонови, што се види по огољеном дрвету испред самог конака.
Неколико људских фигура које су раштркане при дну композиције, не нарушавају интимност приказаног, већ га оживљавају.
На фасади конака су видљиви елементи неокласицизма, док је унутрашњост уређена и декорисана у османском стилу ћилимима, јастуцима, миндерлуцима и другим оријенталним предметима.
Поред бројних приказа ведута, од Париза и његових лимених кровова, тераса обогаћених цвећем и фасадним декорацијама, па све до београдских улица и топонима, представа конака заузима симболично место. По својој прилици, стилски разноврсно здање конака у потпуности портретише културно-историјске околности. Стога, није изненађујуће да је ова слика одабрана да, поред бројних уметника модернизма, представља Југославију на Венецијанском бијеналу 1940. године.
мср Горан Вујков
музејски едукатор
