Beleške iz depoa

Umetnost krasi, između ostalog, osećaj bogatstva obeležen sakupljanjem, kolekcioniranjem i skladištenjem. Depo u sklopu muzeja predstavlja skrovito mesto, srce kolekcije, tajni prostor u koji ne može svako da zakorači. Francuska reč za depo prisutna je u celom svetu i označava skladište, ostavu, magazin, mesto za pohranjivanje dragocenosti. U prošlosti to je mesto u kome se čuvalo blago a danas, u kontekstu muzeja, depo je posebno opremljen prostor za odlaganje i čuvanje umetnina koje se trenutno ne nalaze u izložbenom prostoru. U Galeriji Matice srpske se čuva blizu 10. 000 umetničkih predmeta i samo mali deo je dostupan publici. Glavnina slika, ikona, nekadašnjih delova ikonostasa, crteža, grafika, skulptura, antiknog nameštaja, digitalnih printova i drugog materijala nalazi se u depoima, u strogo kontrolisanim klimatskim uslovima organizovanim po najsavremenijim muzejskim standardima preventivne zaštite.

Kuriozitet Galerije Matice srpske predstavlja depo u suterenu zgrade koji je izvorno bio trezor u zgradi podignutoj 1926. godine za potrebe Produktne berze. Interesantno, prvobitni trezor Produktne berze danas je skriveni tezaurus u kome je dobar deo kolekcije slika iz kolekcije GMS. U belo ofarbane rešetke na kojima su pomoću specijalnih metalnih S kuka okačena platna sa prikazima građanskih portreta, pejzaža i apstraktnih kompozicija, pomeraju se na mali dodir i pažljivo ih izvlače ruke konzervatora u belim pamučnim rukavicama. Jedini zvuk koji se čuje je ritmično oglašavanje odvlaživača. Data logeri postavljeni su na biranim pozicijama kako bi pratili i digitalno beležili vlažnost, temperaturu i njihov odnos toliko bitan za potrebnu mikroklimu u depou. Povremeno treptanje neonskih sijalica remeti obavezno upisivanje u knjigu depoa na čijim listovima se mogu pratiti unošenja i iznošenja slika kao i svojeručni potpisi zaduženih kustosa sa precizno navedenim datumima. Kustosi i konzervatori pamte šifru za ulazak nakon otvaranja teških sivih protivpožarnih vrata. Svako od njih, u času ukucavanja lične šifre seti se, u sebi izgovorene tajne šifre, nalik na magičnu rečenicu zapovednog tona “Sezame otvori se”. Nakon što se teška vrata otvore, pred muzejskim poslenicima ukazuju se redovi blisko nanizanih slikarskih lakiranih površina u pozlaćenim ukrasnim ramovima. Sa njih vise plastificirani kodovi sa inventarnim brojevima, ulaznica za sledeći nivo mizejskog lavirinta – elektronsku bazu.

Sledeće godine obeležićemo stogodišnjicu zgrade u kojoj se nalazi Galerija Matice srpske. Arhitekta Lazar Dunđerski opredelio se da zgradu Produktne berze izvede u stilu svedenog akademizma. U to vreme postojali su bočni ulazi sa stepeništima koje su vodili u suterenske prostorije i na spratove. Okolo trezora Produktne berze kojeg su kustosi ranijih generacija nazivali “Mračna sala” i danas postoji uski ophod okolo čitave prostorije kao dodatni sigurnosni pojas i fizička brana od faktora rizika – plamena, poplave ili zatrpavanja usled urušavanja. Ovaj uski prolaz više liči na inicijacijski put u nepoznato, mračni i vlažni prolaz u kome se teško diše i slabo vidi. I ranije su u reprezentativnim muzejskim zgradama depoi bili smeštani u podzemne prostorije bez prirodnog svetla do čijih se riznica dolazilo složenim sistemom hodnika. Jer, depoi su proizašli iz nasleđa praistorijskih grobnih ostava, podzemnih grobnica u Vavilonu i manastirskih riznica.

Kasnije, zgrada je adaptirana za potrebe Galerije Matice srpske i taj posao je poveren uglednom arhitekti i konzervatoru Ivanu Zdravkoviću 1955. godine, dok je za nadzor bio zadužen čuveni novosadski arhitekta Đorđe Tabaković. 1958. godine Galerija Matice srpske je otvorena za javnost i od tada, nepunih sedam decenija u njoj se radi na predstavljanju, čuvanju i konzervaciji naše značajne zbirke, muzeja koga s pravom nazivaju “ponos nacije”. Među njenim zidovima kruži veliki broj zanimljivih priča a najveći deo njih bezbedno “drema” u tami depoa. Koliko depoa ili “pretkomora” ima GMS i šta se sve u njima može pronaći, otkrićemo u narednim “beleškama iz depoa”.

Dr Danilo Vuksanović
pomoćnik upravnika GMS

Белешке из депоа

Уметност краси, између осталог, осећај богатства обележен сакупљањем, колекционирањем и складиштењем. Депо у склопу музеја представља скровито место, срце колекције, тајни простор у који не може свако да закорачи. Француска реч за депо  присутна је у целом свету и означава складиште, оставу, магазин, место за похрањивање драгоцености. У прошлости то је место у коме се чувало благо а данас, у контексту музеја, депо је посебно опремљен простор за одлагање и чување уметнина које се тренутно не налазе у изложбеном простору. У Галерији Матице српске се чува близу 10. 000 уметничких предмета и само мали део је доступан публици. Главнина слика, икона, некадашњих делова иконостаса, цртежа, графика, скулптура, антикног намештаја, дигиталних принтова и другог материјала налази се у депоима, у строго контролисаним климатским условима организованим по најсавременијим музејским стандардима превентивне заштите.

Куриозитет Галерије Матице српске представља депо у сутерену зграде који је изворно био трезор у згради подигнутој 1926. године за потребе Продуктне берзе. Интересантно, првобитни трезор Продуктне берзе данас је скривени тезаурус у коме је добар део колекције слика из колекције ГМС. У бело офарбане решетке на којима су помоћу специјалних металних S кука окачена платна са приказима грађанских портрета,  пејзажа и апстрактних композиција, померају се на мали додир и пажљиво их извлаче руке конзерватора у белим памучним рукавицама. Једини звук који се чује је ритмично оглашавање одвлаживача. Дата логери постављени су на бираним позицијама како би пратили и дигитално бележили влажност, температуру и њихов однос толико битан за потребну микроклиму у депоу. Повремено трептање неонских сијалица ремети обавезно уписивање у књигу депоа на чијим листовима се могу пратити уношења и изношења слика као и својеручни потписи задужених кустоса са прецизно наведеним датумима. Кустоси и конзерватори памте шифру за улазак након отварања тешких сивих противпожарних врата. Свако од њих, у часу укуцавања личне шифре сети се, у себи изговорене тајне шифре, налик на магичну реченицу заповедног тона “Сезаме отвори се”. Након што се тешка врата отворе, пред музејским посленицима указују се редови блиско нанизаних сликарских лакираних површина у позлаћеним украсним рамовима. Са њих висе пластифицирани кодови са инвентарним бројевима, улазница за следећи ниво мизејског лавиринта – електронску базу.

Следеће године обележићемо стогодишњицу зграде у којој се налази Галерија Матице српске. Архитекта Лазар Дунђерски определио се да зграду Продуктне берзе изведе у стилу сведеног академизма. У то време постојали су бочни улази са степеништима које су водили у сутеренске просторије и на спратове. Около трезора Продуктне берзе којег су кустоси ранијих генерација називали “Мрачна сала” и данас постоји уски опход около читаве просторије као додатни сигурносни појас и физичка брана од фактора ризика – пламена, поплаве или затрпавања услед урушавања. Овај уски пролаз више личи на иницијацијски пут у непознато, мрачни и влажни пролаз у коме се тешко дише и слабо види. И раније су у репрезентативним музејским зградама депои били смештани у подземне просторије без природног светла до чијих се ризница долазило сложеним системом ходника. Јер, депои су произашли из наслеђа праисторијских гробних остава, подземних гробница у Вавилону и манастирских ризница.

Касније, зграда  је адаптирана за потребе Галерије Матице српске и тај посао је поверен угледном архитекти и конзерватору Ивану Здравковићу 1955. године, док је за надзор био задужен чувени новосадски архитекта Ђорђе Табаковић. 1958. године Галерија Матице српске је отворена за јавност и од тада, непуних седам деценија у њој се ради на представљању, чувању и конзервацији наше значајне збирке, музеја кога с правом називају “понос нације”. Међу њеним зидовима кружи велики број занимљивих прича а највећи део њих безбедно “дрема” у тами депоа. Колико депоа или “преткомора” има ГМС и шта се све у њима може пронаћи, открићемо у наредним “белешкама из депоа”.

Др Данило Вуксановић
помоћник управника ГМС