Уметничка збирка Матице српске
У години у којој Матица српска, најстарије књижевно, културно и научно друштво у Срба, обележава велики јубилеј два века од оснивања, Галерија Матице српске приређује изложбу Уметничка збирка Матице српске, посвећену представљању јединствене уметничке колекције која је настајала у континуитету од 1826. године до данашњих дана.
Ова изложба, кроз пажљиво одабрана уметничка дела, представља сложену историју и изузетну вредност уметничке збирке Матице српске, која је настајала упоредо са развојем саме установе и њеном трајном мисијом – бригом о култури, језику, књижевности, уметничком стваралаштву и науци српског народа. Од самих почетака свог деловања, оснивачи Матице српске препознали су значај уметности као једног од кључних носилаца културног идентитета и историјског памћења.
Истовремено са својим програмским и научним деловањем, Матица српска започела је и систематско сакупљање портрета својих оснивача, председника, секретара, часника и добротвора, као и истакнутих народних делатника, са јасном идејом формирања Пантеона знаменитих Срба. Кроз ову посебну уметничку целину грађен је визуелни идентитет српског народа и његове културе, а збирка је временом прерасла у богату и изузетну галерију портрета, која се и данас континуирано увећава поручивањем портрета председника Матице српске, али и других значајних личности.
Поред портрета, уметничка збирка обухвата и бројне медаље, плакете, дипломе и одликовања које је Матица српска током два века постојања поручивала или примала поводом значајних годишњица и признања за допринос развоју српске културе и друштва. Као посебна целина у оквиру изложбе представљен је и Кабинет секретара, са намештајем и портретима о изузетној улози коју су истакнути секретари, попут Теодора Павловића, Јована Ђорђевића и Милана Савића, имали у развоју и делатности Матице српске.
Значајан део поставке чини избор најважнијих поклона и завештања које је Матица српска добила након Другог светског рата, међу којима су дарови Лазара и Савете Стојковић, Олге и Косте Милутиновића, Софије Шашкијевић, као и Сузане и Боривоја Самоловчева. Посебно место заузима и недавно реализовано тестаментарно завештање новосадског сликара Миодрага Михајловића, које још једном потврђује да је идеја даривања и завештавања уметничких дела сопственом народу жива и у савременом добу.
Истовремено, изложба сведочи о спремности Матице српске да се прилагођава времену и савременим уметничким и друштвеним токовима. Поводом значајних јубилеја, Матица српска у новије време позива савремене уметнике да својим делима одговоре на постављене теме и та дела оставе Матици на дар. Такви пројекти реализовани су 2016. године, поводом 190 година Матице српске, кроз интерпретације мотива кошнице као њеног симбола, као и 2024. године, када су уметници у техници графике одговорили на јубилеј 200 година Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа на свету који излази у непрекинутом континуитету.
У простору Галерије Матице српске биће представљена одабрана дела из Збирке Матице српске, док ће део збирке који се налазе у згради Матице српске бити доступан публици путем нових технологија и мултимедијалних садржаја. Изложбу прати документарни филм у продукцији Галерије Матице српске, док режију и сценарио потписује Мирослав Стајић.
Изложба Уметничка збирка Матице српске настаје на темељима дубоке и дуготрајне сарадње Галерије Матице српске и њеног оснивача, са заједничком идејом о важности чувања материјалних сведочанстава културног континуитета и визуелног идентитета српског народа. Упркос бројним историјским, друштвеним и политичким изазовима, уметничка збирка Матице српске сведочи о истрајности визионарске идеје Матице српске као сабирног средишта српске културе и трајној вредности уметности као њеног темеља.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19.00 сати и кустоска вођења викендом у 13.00 и 17.00 сати. Такође, изложбу ће пратити породични водич за родитеље са децом, како бисмо и најмлађима приближили важност улоге и значај Матице српске.
Изложба ће моћи да се посети до 24. маја 2026. године.
Реализацију пројекта омогућило је Министарство културе Републике Србије.
