Француски вагнеризам у светлу амбивалентних односа између француске и немачке културе

Предавање – пратећи програм изложбе Живот – Сан – Смрт. Европски оквири српског симболизма

У светлу турбулентних француско-немачких односа мало се чији утицај на интензивирање дијалога између две водеће европске културе може мерити са оним који је остварио Рихард Вагнер. Симпатија према Вагнеру у Француској је била изражена већ током седамдесетих и осамдесетих година 19. века, и то међу заговорницима идеје о потреби за јачањем француске културне самосвести као одговору на војно-политичку инфериорности у односу на Немачку. Француски вагнеризам профилисао се надаље као књижевно-уметнички пре него музичко-историјски правац. Његова најупечатљивија конкретизација био је часопис Revue Wagnérijanne, који је 1884. године основао Едуар Дижарден у Паризу. Међу сарадницима ове ревије не налазимо имена Сен-Санса, Дендија, Шабријеа или Лалоа, већ Малармеа, Верлена, Вилијеа де Лил Адама и Уисманса. Француски вагнеризам омогућио је апсорбовање Шопенхауерове филозофске мисли у поетику и естетику симболизма. Док је за симболисте Вагнерова „бескрајна мелодија“ постала пример нематеријалног отеловљења симбола – метафизичке суштине иза реалних појава – Вагнерова уметност у целини добила је димензију испуњења Бодлеровог захтева за радикалном модерношћу.

Предавање држи: др Немања Совтић, музиколог, асистент на Академији уметности у Новом Саду

Број посетилаца на догађају је ограничен на 40, те молимо све заинтересоване да се пријаве путем назначеног линка.