Рецепција ренесансе у XIX веку: Религиозно сликарство Аксентија Мародића

Пратећи програм изложбе Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом

Аксентије Мародић припада водећим српским уметницима последњих деценија XIX века и неформалној групи српских Римљана, међу којима је био и Новак Радонић, а који су у Италији препознали уточиште идеала изгубљених у савременом свету. Мародића, иначе питомца бечке ликовне Академије, са Италијом је повезивала и назаренска ликовна поетика, која је посредством бечке уметничке средине била дубоко утиснута у његов уметнички светоназор. Проистекла из деловања аустријских и немачких уметника с почетка XIX века, утемељена на етици искрених верских осећања и повратку изворном хришћанству и естетици заснованој на ренесансним узорима, назаренска поетика стекла је своје институционално упориште у наставним програмима бечке ликовне Академије, на којој се Мародић школовао. Врхунац рецепције назаренске естетике у његовом стваралаштву представљају монументални иконостас цркве манастира Ковиља и алегоријска композиција Вера, Нада, Љубав, у којима је остварен један од најзначајнијих домета стваралачке прераде назаренског сликарства у српској уметности XIX века.

Предавање држи: проф. др Игор Борозан, историчар уметности