Уточишта: Човек и окружење

Дом је простор живљења, породичног окупљања, место стварања и чувања сећања, граница између спољашњег и унутрашњег света, приватног и јавног.

Вековима је централно место у дому заузимало огњиште, традиционални простор окупљања око ватре, хране и топлине. У новије доба та тачка заједничког борављења више класе постаје салон у коме се одвијају и јавни и приватни садржаји активности породичног живота. Током XIX и почетком XX века салон или „велика соба“ био је најрепрезентативнији део дома. Ту су „излагане“ статусне породичне драгоцености, сребрнина, порцелан, иконе, породични потрети и уметничке слике. Био је место обедовања, прослава и потврђивања друштвеног статуса. Тридесетих година XX века дом постаје инспирација уметницима. У српском сликарству јавља се правац интимизам. Грађански ентеријери постају одаје спокоја где су фигуре препуштене мирној атмосфери и тишини.

Природа је за човека одувек била извор живота, а пејзаж много више од њеног уоквиреног исечка. У српској уметности пејзаж се иницијално појављује као позадина религијских и историјских композиција, да би тек у XX веку постао самостална тема. Под утицајем европских модерниста, српски сликари излазе из атељеа и почињу да сликају у пленеру. Рад у природи подстче их да просветле палету и да слободним потезима четкице хитро сликају брзе промене. У наративном смислу пејзаж је много више од представе крајолика. То су слике личне историје, визије властите земље, представе друштвених промена и изнуђених измештања.

Током XX века, модернизација и прогрес српског друштва, као и брз индустријски развој, често су у уметности слављени приказима градилишта, фабрика и бродоградилишта. Критички гласови су се ређе чули. Данас, ови призори извесно имају другачије значење.

Животиње су у уметности често биле део идиличних приказа природе, предмет инспирације и дивљења.  Од најстаријих времена коришћене су као метафоре људских особина и осећања. Истовремено, представа животиња у визуелној култури може бити и оличење потребе и покушаја човека да разуме природу и да јој се приближи.