Хиљаде тесних улица и широких булевара пресецају овај огромни град. Али најлепши и највеселији булевар то је Сена, са зеленилом њене воде, са ватрама које сунце упаљује по њеној површини, и са руменим маглама које се увече дижу из њених камених корита… По великим булеварима париским, почевши од цркве Свете Магдалене, тумара свет који продаје своју робу или своју сујету, и жури свет који то купује; али само поред Сене иду они који посматрају, размишљају, уче, и проживљују Париз у његовој неодољивој суштини и несравњивој лепоти.
Јован Дучић, Градови и Химере, 1940.
За месец март у Соби за препуштање уметности поставили смо слику Мотив из Париза Косте Хакмана. Као један од водећих модернистичких сликара, поред Марка Челебоновића, Недељка Гвозденовића, Пеђе Милосављевића, Ивана Радовића, Ивана Табаковића, Љубице Цуце Сокић, Миленка Шербана и Богдана Шупута, Хакман француску културу и Париз проналази као инспирацију својих интимистичких осликавања свакодневице.
Хакман студије сликарства започиње на Академији ликовних уметности у Прагу у класи професора Влаха Буковца 1919. године, наставља школовање у приватној школи Фрелих у Бечу, а потом завршава на Академији лепих уметности у Кракову. Kао млад уметник у Паризу је провео неколико важних стваралачких година, а 1937. је на Светској изложби у Паризу добио Златну медаљу за сликарство. Хакман је био члан групе Дванаесторица и Облик, а такође је био један од оснивача Kола југословенских уметника. Пред и после Другог светског рата био је професор на београдској Ликовној академији.
Kоста Хакман је у Паризу боравио у два маха: 1925–1926. и 1928–1929. године, а слика Мотив из Париза настаје током његовог првог боравка. У централном плану представљен је популарни Нови мост (Pont Neuf) на реци Сени. Светло сива и маслинаста палета доминира Хакмановим приказом улице, док Сену пресеца данас најстарији мост у Паризу. У складу са интимистичком модификацијом импресионистичког проблема светлости, сликар је развио топлу валерску игру зелених и браон тонова, реализовану кроз меке светлосне преливе. Хармонични колорит уједначава контраст између Сене и моста иза ког се налази приказ познатих зграда Париза. На десној страни слике налазе се гране дрвећа које се простиру дуж целе улице недалеко од реке, док је небо светло и умирујуће.
Сходно томе да је Хакман припадао генерацији младих уметника који су прве деценије прошлога века париску културу проналазили за своју инспирацију, неизоставно је указати на интимистичке замахе које је и Хакман у свом сликарству представљао. Насупрот приказу ентеријера који су доминирали у интимистичком сликарству, Хакман довитљиво представља приказ града у сличном духу. Иако у неколико наврата слика мост као један од главних париских топоса, дâ се приметити да уметник готово на свим сликама не приказује људе, већ чист приказ ведуте града. Ове мотиве, али превасходно ову слику можемо тумачити као уметникову потребу да мапира лични, интимни тренутак париске свакодневнице која врви од бројних културних и друштвених дешавања. Сена, као и мост, били су велика инспирација бројних уметника и књижевника модерног доба међу њима су свакако Камиј Писаро, Огист Реноар, Надежда Петровић, Сава Шумановић и бројни други.
Занимљиво је да се током свог првог боравка у Паризу само једном вратио у Нови Сад како би учествовао на Шестој југословенској изложби која је организована поводом прославе стогодишњице од оснивања Матице српске. На тој изложби се управо нашла и слика Мотив из Париза.
Горан Вујков, музејски едукатор
