Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом
У години у којој Матица српска обележава велики јубилеј – два века од оснивања, Галерија Матице српске посебну пажњу посвећује уметнику чији су живот и рад нераскидиво повезани с овом најстаријом научном, књижевном и културном установом српског народа. Изложба Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом представља најсвеобухватнији до сада приређен увид у стваралаштво овог значајног српског сликара.
Свечано отварање изложбе биће приређено у петак, 16. октобра у 20.00 сати, а присутнима ће се овом приликом обратити др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др Снежана Мишић, музејска саветница и ауторка изложбе и проф. др Саша Брајовић, историчарка уметности.
Аксентије Мародић (Суботица, 1838 – Нови Сад, 1909), уметник великог талента, интелектуалац широке културе и интересовања, активан у јавном животу и раду најзначајнијих националних институција свога доба, оставио је дубок траг у историји српске уметности и културе XIX века. Трагајући читав живот за вечном лепотом и непролазним вредностима створио је јединствен уметнички опус заснован на савременој европској уметничкој пракси 1860-их и 1870-их година – позноназаренској ликовној поетици, историцизму и идејама реализма. Највећи допринос дао је на пољу религиозног сликарства, пре свега радом на иконостасу за цркву у манастиру Ковиљу, којим је на простор Карловачке митрополије унео нова уметничка схватања, нове ликовне и иконографске концепте. Као доследан следбеник позноназаренске традиције који је узоре тражио и налазио у италијанском сликарству ренесансе и барока, Мародићево угледање на славна дела европске уметности није било само пуко копирање, већ их је он, поштујући догматска начела Српске православне цркве, на својим платнима реинтрепретирао и прерађивао, стварајући аутентична уметничка дела.
Мародићево стваралаштво формирано је на споју европских и националних уметничких традиција. Школовање на бечкој ликовној Академији, путовања по Италији и непосредни сусрети са делима старих мајстора оставили су снажан траг у његовом раду. Изложба зато посетиоцима приближава и његове уметничке узоре, међу којима су Рафаело, Гвидо Рени, Леонардо да Винчи, Ван Дајк, али и путеве којима је Мародић градио сопствени сликарски израз.
Тематски разноврсним опусом који краси изванредна сликарска техника и промишљањима о националној уметности, Аксентије Мародић је дао важан допринос развоју српског сликарства XIX века, док је својим активним деловањем у раду Матице српске и визуелним уобличавањем њеног Пантеона заузео трајно место у историји ове најстарије националне културно-научне установе. Стога се у години у којој Матица српска обележава велики јубилеј подсећамо једног од њених првих привилегованих сликара, пружајући могућност свеобухватног сагледавања Мародићевог уметничког стваралаштва и јавног деловања, и његовог смештања у само средиште српске историје уметности и културе.
Изложба доноси више од 110 уметничких предмета из бројних музејских и приватних колекција, од којих се многа дела први пут представљају јавности. Поред дела из колекција Галерије и Матице српске, изложени су радови из збирки Епархије бачке, Народног музеја Србије, Епархије сремске, Епархије далматинске, Музеја Српске православне цркве, Народног музеја Црне Горе, Градског музеја Суботица, Музеја града Београда, Музеја града Новог Сада, Српског народног позоришта и Карловачке гимназије.
Посебну вредност изложби даје представљање иконостаса цркве манастира Ковиља, најзначајнијег и најмонументалнијег Мародићевог дела. Његово излагање омогућено је захваљујући великом конзерваторско-рестаураторском пројекту који су Галерија Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин реализовали у периоду 2024‒2026. Обновљени иконостас представља стожер изложбе и омогућава публици да се непосредно упозна са изузетном сликарском вештином уметника и иновативним решењима која је развијао током своје уметничке каријере.
Савремене технологије додатно проширују доживљај изложбе, захваљујући сарадницима доц. др Исидори Ђурић, проф. др Игору Кекељевићу, мср Филипу Мирческом и Милошу Платиши. Интерактивна географска карта прати Мародићева путовања по Италији и места која је посећивао и описивао, док мултимедијални садржаји омогућавају посетиоцима да упознају дела пред којима је учио и усавршавао своје сликарско умеће.
Изложбу прати двојезични каталог ауторке др Снежане Мишић, музејске саветнице и ауторке изложбе, који представља важно сведочанство о новом читању и вредновању Мародићевог богатог стваралаштва. Изложбу прате и два документарна филма – један посвећен процесу конзервације и рестаурације иконостаса цркве ковиљског манастира, а други животу и делу Аксентија Мародића, у режији Мирослава Стајића, Mista Production.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19.00 сати и кустоска вођења викендом у 13.00 и 17.00 сати. Такође, за родитеље и децу припремили смо посебан породични водич, како бисмо и најмлађима приближили стваралаштво Аксентија Мародића.
Пројекат је реализован с благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког Господина др Иринеја, у сарадњи с Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, Петроварадин, Аустријским културним форумом Београд и Италијанским институтом за културу у Београду.
Реализацију пројекта омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, уз подршку компаније ДДОР Нови Сад.