Урош Предић, Двоструки портрет др Милана Савића, 1904.

У месецу новембру за „У фокусу“ представљамо цртеж Уроша Предића из 1904. године, Двоструки портрет др Милана Савића поводом изложбе Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности у оквиру које је реализован пројекат Урош Предић за све. Кроз пројекат Урош Предић за све изложба је прилагођена особама са оштећењем вида путем тродимензионалних модела слика са аудио описима на изложби, каталога на Брајевом писму и аудио каталога. Опис представљеног цртежа прилагођен је особама са оштећењем вида.

 

Испред вас се налази цртеж Двоструки портрет др Милана Савића. Милан Савић, српски књижевник, позоришни критичар и професор, био је пријатељ уметника Уроша Предића. Уметник 1904. године ствара овај цртеж на ком Савића приказује двојако – из две различите перспективе и два различита животна доба. Наиме, на цртежу се налазе два Милана Савића – један из 1904. године и један из студентских дана. Старији седи на десној страни слике на наопако окренутој столици. На глави има велики, сјајни шешир. Млади Милан Савић се налази са леве стране у односу на старијег. Он седи на угланчаном, дрвеном, кафанском столу. Обојица су исто обучени, једино се шешир разликује. Носе дуге, тешке крзнене капуте и светле свилене кошуље. Оно што их такође разликује јесу црте лица. Лице старијег Милана је озбиљније, укоченије и избораније. Његови бркови су тамни и густи, док су код младог дужи и увијени на крајевима, а кожа млада, свежа и затегнута. Осим мале, дрвене клупе поред столице на којој седи старији Савић, амбијент око њих је празан. Чини се да их је уметник замислио у моменту тишине, усне се ни старом ни младом не померају. Обојица држе велике, стаклене, глатке кригле са пивом чију хладноћу осећају под прстима. Они наздрављају пивом куцајући се криглама. У кригли старијег, пиво је при крају, што може симболизовати преостале године живота. Млади Савић, у својим студентским данима, тек почиње да испија своју криглу. Један другог посматрају са дивљењем, млади старог због година славе, зрелости и искуства, а стари младог себе посматра у жалости за данима наивности и безбриге.

 

Теодора Булатовић

студенткиња на Одсеку за компаративну књижевност

Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду