Paralele. Temišvar / Novi Sad

Pojam paralela, koja označava poređenje, istovremenost i uporednost, deo je naslova izložbe, rezultata saradnje između Galerije Matice srpske u Novom Sadu i Nacionalnog umetničkog muzeja u Temišvaru. Dva naizgled drugačija grada i muzeja, u danas različitim državama, spojeni su mostom umetnosti i kulture kada su 2016. godine zajedno proglašeni Evropskim prestonicama kulture. Ali, šta je ono što povezuje ova dva pobratimljena grada?

Temišvar je u istorijskim spisima poznat iz srednjovekovnog perioda, dok osnivanje Novog Sada vezujemo za 18. vek, kada ga carica Marija Terezija proglašava slobodnim gradom „ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski Šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta, mađarski Uj-Videgh, nemački pak Ney-Satz, srpski Novi Sad“, kako je navedeno u ediktu iz 1748. godine. No, razvoj ova dva grada vezaćemo za najslavnijeg generala prohujalog vremena, italijanskog porekla, a francuskog odgoja – Evgenija Savojskog, koji je predvodio dve odlučujuće bitke na jugu Habzburške monarhije. Godine 1716. Evgenije Savojski uspešno brani Temišvar i Petrovaradin od najezde Turaka, što doprinosi kasnijem izuzetnom razvoju dva grada pod habzburškom vlasti. Njegova pobeda ovekovečena je na Huhtenburgovoj grafici Bitka kod Petrovaradina iz 1720. godine predstavljenoj na izložbi.

Na izložbi se srećemo sa portretom Mojseja Putnika, omiljenog vladike u narodu. Godine 1757. bio je izabran za vladiku u Bačkoj eparhiji, da bi potom svečanim ispraćajem bio postavljen za vladiku u Temišvaru 1774. godine, a 1782. postaje mitropolit Karlovačke mitropolije, u okviru koje su delovale eparhije u kojima je stolovao. O njegovom značaju govori nam teza da je jedna od prvih akvizicija Muzeuma, buduće Galerije Matice srpske, portret Mojseja Putnika, rad Stefana Gavrilovića. Kako se portret Mojseja Putnika našao u umetničkoj zaostavštini Save Tekelije? Mitropolit je, naime, bio u rodbinskim odnosima sa Tekelijama.

Sava Tekelija, rođen u Aradu, jedan je od najznamenitijih Srba u XIX veku. Bio je glasoviti borac za srpska prava na tlu Habzburške monarhije, osnivač Tekelijanuma u Pešti, doživotni predsednik Matice srpske i idejni osnivač Galerije Matice srpske. NJegov značaj ogleda se u umetničkoj zaostavštini koja je jezgro i temelj osnivanja Matičine Galerije 1847. godine. Rumunski pandan našem Savi Tekeliji jeste Žigmond Ormoš, glavni poverenik Tamiške pokrajine, pisac i kolekcionar, koji je poput velikog dobrotvora Tekelije zaveštao svoju kolekciju na čijoj osnovi danas dela Nacionalni umetnički muzej u Temišvaru, osnovan 1872. godine, tačno 25 godina nakon Galerije. Zato nije slučajno što su portreti ova dva dobrotvora u okviru izložbe paralelno izložena. Mađarski umetnici Đerđ Vaštag i Tan Mor 1885. i 1861. godine na velikim formatima ovekovečili su likove Ormoša i Tekelije. Ukoliko bismo govorili o značaju izložbe koja će tokom 2023. i početkom naredne godine biti predstavljena u Temišvaru, pridodaćemo činjenicu da se portret Save Tekelije, koji je naručen povodom obeležavanja stogodišnjice njegovog rođenja, prvi put izlaže u Temišvaru, na svega 60 kilometara od njegovog rodnog Arada. Simbolično, lik Save Tekelije posećuje rodni kraj i Srbi u rumunskom delu Banata se ponovo susreću sa svojim plemenitim Savom.Sava Tekelija, rođen u Aradu, jedan je od najznamenitijih Srba u XIX veku. Bio je glasoviti borac za srpska prava na tlu Habzburške monarhije, osnivač Tekelijanuma u Pešti, doživotni predsednik Matice srpske i idejni osnivač Galerije Matice srpske. NJegov značaj ogleda se u umetničkoj zaostavštini koja je jezgro i temelj osnivanja Matičine Galerije 1847. godine. Rumunski pandan našem Savi Tekeliji jeste Žigmond Ormoš, glavni poverenik Tamiške pokrajine, pisac i kolekcionar, koji je poput velikog dobrotvora Tekelije zaveštao svoju kolekciju na čijoj osnovi danas dela Nacionalni umetnički muzej u Temišvaru, osnovan 1872. godine, tačno 25 godina nakon Galerije. Zato nije slučajno što su portreti ova dva dobrotvora u okviru izložbe paralelno izložena. Mađarski umetnici Đerđ Vaštag i Tan Mor 1885. i 1861. godine na velikim formatima ovekovečili su likove Ormoša i Tekelije. Ukoliko bismo govorili o značaju izložbe koja će tokom 2023. i početkom naredne godine biti predstavljena u Temišvaru, pridodaćemo činjenicu da se portret Save Tekelije, koji je naručen povodom obeležavanja stogodišnjice njegovog rođenja, prvi put izlaže u Temišvaru, na svega 60 kilometara od njegovog rodnog Arada. Simbolično, lik Save Tekelije posećuje rodni kraj i Srbi u rumunskom delu Banata se ponovo susreću sa svojim plemenitim Savom.

Ukoliko sagledamo kolekcije dva muzeja koja su ujedinila svoja dela u izložbenim prostorijama, uočićemo paralele. Autoportret u kafani Stevana Aleksića, takođe rođenog u Aradu, iz Galerijske kolekcije ima svoj hronološki nastavak u Nacionalnom umetničkom muzeju. Galerijski Autoportret u kafani (1904) predstavlja mladog Aleksića, smeštenog u ideji memento mori – seti se smrti, u vidno iskrenom uživanju u kafanskom životu, dok se paralelno ističe autoportret istog naziva (1919) iz kolekcije temišvarskog muzeja.

Na izložbi su predstavljeni radovi značajnog umetnika bidermajera Konstantina Danila, rodom iz rumunskog Lugoža, čiji izuzetni portreti građanske klase upotpunjuju obe muzejske kolekcije. Ukoliko zađemo u XVIII vek, naići ćemo na ime najistaknutijeg slikara Karlovačke mitropolije Stefana Teneckog, čije su slike deo stalnih postavki Galerije Matice srpske i Nacionalnog umetničkog muzeja, ali i izložbe Paralele. Među ukupno 60 dela, na izložbi su predstavljeni i radovi Teodora Ilića Češljara, Pavela Petrovića, Jovana Popovića, Korneliu LJube, Uroša Predića i drugih.

Izložbu Paralele. Temišvar / Novi Sad možemo sagledati kao jedinstvenu izložbu imaginarnog muzeja evropske prestonice. Ona nam govori o mostovima, poveznicama i sličnostima među gradovima i muzejima koji su delovali pod istim okriljem, u istoj umetničkoj i kulturnoj struji, pobratimljenom narodu koji ulaže u očuvanje kulturnog nasleđa. Iako danas u različitim državama, Novi Sad i Temišvar sa svojim muzejima ukazali su da je umetnost koja je nastajala na ovom području deo zajedničkog evropskog kulturnog nasleđa.

Milica Milošević, filolog

Tekst je objavljen u „Kulturnom dodatku“ lista Dnevnik, novembar 2023.

Појам паралела, која означава поређење, истовременост и упоредност, део је наслова изложбе, резултата сарадње између Галерије Матице српске у Новом Саду и Националног уметничког музеја у Темишвару. Два наизглед другачија града и музеја, у данас различитим државама, спојени су мостом уметности и културе када су 2016. године заједно проглашени Европским престоницама културе. Али, шта је оно што повезује ова два побратимљена града?

Темишвар је у историјским списима познат из средњовековног периода, док оснивање Новог Сада везујемо за 18. век, када га царица Марија Терезија проглашава слободним градом „укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Uj-Videgh, немачки пак Ney-Satz, српски Нови Сад“, како је наведено у едикту из 1748. године. Но, развој ова два града везаћемо за најславнијег генерала прохујалог времена, италијанског порекла, а француског одгоја – Евгенија Савојског, који је предводио две одлучујуће битке на југу Хабзбуршке монархије. Године 1716. Евгеније Савојски успешно брани Темишвар и Петроварадин од најезде Турака, што доприноси каснијем изузетном развоју два града под хабзбуршком власти. Његова победа овековечена је на Хухтенбурговој графици Битка код Петроварадина из 1720. године представљеној на изложби.

На изложби се срећемо са портретом Мојсеја Путника, омиљеног владике у народу. Године 1757. био је изабран за владику у Бачкој епархији, да би потом свечаним испраћајем био постављен за владику у Темишвару 1774. године, а 1782. постаје митрополит Карловачке митрополије, у оквиру које су деловале епархије у којима је столовао. О његовом значају говори нам теза да је једна од првих аквизиција Музеума, будуће Галерије Матице српске, портрет Мојсеја Путника, рад Стефана Гавриловића. Како се портрет Мојсеја Путника нашао у уметничкој заоставштини Саве Текелије? Митрополит је, наиме, био у родбинским односима са Текелијама.

Сава Текелија, рођен у Араду, један је од најзнаменитијих Срба у XIX веку. Био је гласовити борац за српска права на тлу Хабзбуршке монархије, оснивач Текелијанума у Пешти, доживотни председник Матице српске и идејни оснивач Галерије Матице српске. Његов значај огледа се у уметничкој заоставштини која је језгро и темељ оснивања Матичине Галерије 1847. године. Румунски пандан нашем Сави Текелији јесте Жигмонд Ормош, главни повереник Тамишке покрајине, писац и колекционар, који је попут великог добротвора Текелије завештао своју колекцију на чијој основи данас дела Национални уметнички музеј у Темишвару, основан 1872. године, тачно 25 година након Галерије. Зато није случајно што су портрети ова два добротвора у оквиру изложбе паралелно изложена. Мађарски уметници Ђерђ Ваштаг и Тан Мор 1885. и 1861. године на великим форматима овековечили су ликове Ормоша и Текелије. Уколико бисмо говорили о значају изложбе која ће током 2023. и почетком наредне године бити представљена у Темишвару, придодаћемо чињеницу да се портрет Саве Текелије, који је наручен поводом обележавања стогодишњице његовог рођења, први пут излаже у Темишвару, на свега 60 километара од његовог родног Арада. Симболично, лик Саве Текелије посећује родни крај и Срби у румунском делу Баната се поново сусрећу са својим племенитим Савом.

Уколико сагледамо колекције два музеја која су ујединила своја дела у изложбеним просторијама, уочићемо паралеле. Аутопортрет у кафани Стевана Алексића, такође рођеног у Араду, из Галеријске колекције има свој хронолошки наставак у Националном уметничком музеју. Галеријски Аутопортрет у кафани (1904) представља младог Алексића, смештеног у идеји memento mori – сети се смрти, у видно искреном уживању у кафанском животу, док се паралелно истиче аутопортрет истог назива (1919) из колекције темишварског музеја.

На изложби су представљени радови значајног уметника бидермајера Константина Данила, родом из румунског Лугожа, чији изузетни портрети грађанске класе употпуњују обе музејске колекције. Уколико зађемо у XVIII век, наићи ћемо на име најистакнутијег сликара Карловачке митрополије Стефана Тенецког, чије су слике део сталних поставки Галерије Матице српске и Националног уметничког музеја, али и изложбе Паралеле. Међу укупно 60 дела, на изложби су представљени и радови Теодора Илића Чешљара, Павела Петровића, Јована Поповића, Корнелиу Љубе, Уроша Предића и других.

Изложбу Паралеле. Темишвар / Нови Сад можемо сагледати као јединствену изложбу имагинарног музеја европске престонице. Она нам говори о мостовима, повезницама и сличностима међу градовима и музејима који су деловали под истим окриљем, у истој уметничкој и културној струји, побратимљеном народу који улаже у очување културног наслеђа. Иако данас у различитим државама, Нови Сад и Темишвар са својим музејима указали су да је уметност која је настајала на овом подручју део заједничког европског културног наслеђа.

Милица Милошевић, филолог

Текст је објављен у “Културном додатку” листа Дневник, новембар 2023.

Vesti

Вести

Паралеле. Темишвар / Нови Сад