Хроника једног музеја: 2022. година

Обраћање др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске, на Свечаној седници поводом Дана Галерије и јубилеја 175 година од оснивања Галерије Матице српске, 14. октобар 2022. године

 

Велики јубилеји су прилика за установе културе да се осврну у прошлост, сагледају своју историју и кроз анализу делатности спознају своје особености и вредности. Само тако, на темељима остварења својих претходника, музеји могу разумети свој идентитет и кроз добро осмишљене активности у актуелном тренутку одредити будуће правце свог деловања.

У години у којој Галерија Матице српске обележава 175 година од оснивања осмислили смо програм у одмереном споју традиције и иновације, указујући тако на најсветлије тачке досадашњег рада и илуструјући мото кога смо се држали последњих година – Поштујући традицију стварамо традицију.

Одлучили смо се да ове године, баш као и наши претходници за јубилеј 150 година Галерије обележен 1997. године, приредимо изложбу Уроша Предића и тако још једном одамо почаст овом изузетном српском сликару. Он је узорити представник свих вредности које је Матица српска неговала од свог оснивања. Урош Предић је био први стипендиста Матице српске, што указује на Матичино уверење да је подстицај младима и подршка њиховом образовању сигуран пут ка бољитку нације. Затим, као Матичин привилеговани сликар наставио је традицију сликања њених часника и тако дао изузетан допринос формирању Пантеона знаменитих Срба – збирке портрета чије је формирање започело још у време Саве Текелије. Коначно, у најбољој традицији задужбинарства и доброчинства, Предић је Матици поклонио велики број својих радова и тако постао њен велики добротвор. Свест о важности рада за опште добро показао је активним учествовањем у раду Матичиних тела, нарочито Музејског одбора у оквиру ког је, својим саветима и искуством, допринео професионализацији начина излагања али и заштите уметничких дела.

Изложбом Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности, ауторског тима Игор Борозан и Снежана Мишић, желели смо да укажемо на напредак струке и савременим методолошким приступом допунимо представу о животном и стваралачком путу Уроша Предића као и његовом месту у српској али и европској уметности. Поред одабраних дела из бројних музејских установа на изложби су, захваљујући савременим технологијама, дати виртуелни и дигитални прикази дела која из техничких разлога нису могла бити изложена, попут слике краљице Наталије Обреновић, појединих цртежа или одабраних делова иконостаса које је извео Урош Предић. Паралелно с изложбом, у сарадњи са редитељем и сценаристом Блажом Поповићем, снимили смо документарни филм о овој садржајној и јединственој личности српске ликовне уметности. Коначно, осмислили смо програм Урош Предић за све који представља покушај да изложбу приближимо публици различитог доба али и посетиоцима са различитим категоријама инвалидитета. Осмислили смо дечји програм који прати дечја публикација и породични водич, стрип о Предићу аутора Милете Поштића, као и програм намењен особама трећег доба. Прилагођавањем изложбе, простора и пратећег програма особама са физичким, сензорним и интелектуалним инвалидитетом остварили смо се као партиципативни и приступачни Музеј што је резултат је наших дводеценијских напора и најкрупнији искорак у односу на претходни јубилеј!

Наслеђе претходника наставили смо да унапређујемо и кроз друге аспекте. Традицију изливања скулптура поводом јубилеја установе наставили смо и овај пут. Баш као што је поводом 125-годишњице изливена биста Теодора Павловића, а поводом 150 година биста Саве Текелије, ми смо се у оквиру овог јубилеја одлучили да реализујемо две нове скулптуре и попунимо Пантеон уметника, чије формирање смо започели поводом обележавања 170 година од оснивања Галерије Матице српске. На основу постојећег гипсаног модела из збирке вајарских радова излили смо Аутопортрет Ђорђа Јовановића, а од академског вајара Луке Кулића наручили смо израду бисте Уроша Предића. Овим избором желели смо да уз осниваче истакнемо два уметника и истовремено два прва велика добротвора Матице српске, а њихове ликове сачувамо за вечност. И у том избору руководили смо се наслеђем установе: следили смо традицију континуираног преношење гипсаних скулптура из фонда у трајан материјал изливањем у бронзи, с једне, и улагање у актуелне ствараоце у намери да подржимо савремену уметност, с друге стране. Обе скулптуре данас премијерно представљамо јавности, а ускоро ће постати део ентеријера Галерије Матице српске.

У години великог јубилеја одлучили смо да остваримо један нереализовани подухват наших претходника. Још 1994. године у бронзи је изливена монументална скулптура Ђорђа Јовановића Гуслар с намером да се изложи у простору испред Галерије као део обележавања јубилеја 1997. године. Та замисао, нажалост, није остварена. Поштујући тежње својих претходника, у години када смо завршили реконструкцију фасаде поставили смо две скулптуре у простор испред Галерије: рад Јована Солдатовића Милан Коњовић и рад Радмиле Граовац Рис Акт девојке. Нешто касније, 2021. године, у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”, поставили смо три скулптуре из три Галерије са Трга галерија на зелену површину испред зграде, креирајући тако основу  будућег Парка скулптура. Данас, у оквиру јубилеја, изнели смо већ раније изливеног Гуслара, а наменски излили Женски акт, рад Павла Радовановића, још једног важног и великог добротвора Галерије Матице српске из последњих деценија XX века. Овом активношћу настављамо већ започети процес изношења уметности изван зидова зграде и истовремено најављујемо следећи велики пројекат – преуређење Трга галерија, односно трансформацију паркинга у Парк скулптура.

Да су јубилеји инспиративни и за научнике и за уметнике потврђује још један непланирани подухват, реализован током припреме овогодишње прославе. На темељима дугогодишњих истраживања, у години у којој обележавамо 175 година од оснивања Галерије Матице српске објавили смо монографију Понос нације. 175 година Галерије Матице српске у којој говоримо о људима, догађајима и тренуцима из богате историје наше установе који су је неспорно одредили. Поштујући  савремени научни приступ, ова књига доноси историјат установе и указује на њену улогу у изградњи националног културног идентитета кроз прикупљање, излагање и представљање дела ликовне уметности. Уз бројне репродукције уметничких радова, документарних фотографија зграде, изложбених поставки, догађаја и људи, покушали смо да укажемо на јединствену улогу Галерије Матице српске и њен допринос националној култури. Садржај ове књиге подстакао је уметника Данила Вуксановића да уради серију графичких колажа на тему историје установе, а ми вам данас овом свечаном приликом дарујемо монографију Понос нације и Мапу графика Понос нације. У збиру насталу у част јубилеја.

Све наведено – изложба Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности, програм Урош Предић за све, као и остали уметнички искораци само су почетак обележавања јубилеја. Предстоји нам низ програма и пројеката до 14. октобра 2023. Пре свега, до краја године ћемо преко објављених књига представити два важна сегмента наше делатности. Рад конзерваторско-рестаураторског одељења кроз публикацију (Ре)конзервације ауторке Даниеле Королије Црквењаков, а рад Одељења за програме и презентацију путем публикације Одрастање уз уметност, ауторке Јелене Огњановић. Након завршетка изложбе Уроша Предића и адаптације изложбених сала, 1. јуна 2023. отворићемо нову сталну поставку српске уметности новијег доба и изложбу Поклон-збирка Драгише Брашована, на којој ћемо јавности представити изузетан дар наследницâ великог архитекте, који је својим грађевинама трајно обележио град Нови Сад. И коначно, обележавање јубилеја завршићемо ретроспективном изложбом сликара Васе Поморишца, последњег у низу стипендиста Матице српске. Тиме ћемо затворити круг и истовремено, верујемо, отворити нову фазу у деловању Галерије Матице српске.

Ми смо музеј који сања, кошница у којој у заједништву делују врхунски стручњаци, уметници, љубитељи уметности и пријатељи установе. У протеклом периоду од 25 година успели смо да направимо бројне искораке и остваримо различите зацртане циљеве. Адаптирали смо и осавременили зграду и тако унапредили услове чувања и излагања уметничких дела. Обогатили смо уметнички фонд са 3.330 значајних дела српске уметности. Реализовали смо 306 изложби и објавили 224 публикације. Као нови вид активности покренули смо програме за децу, младе и бебе и тако у потпуности ухватили корак са савременим токовима музејске струке. Постали смо центар изврсности заштите покретног културног наслеђа, дигитализације предмета ликовне уметности и лидер у примени нових технологија у музејској презентацији, о чему сведочи последњи пројекат који смо реализовали а то је „Хололенс – платформа мешовите реалности”. Након деценијског прекида успоставили смо међународна партнерства са сродним музејским установама и кроз њих представили српску националну уметност у свету и европску уметност код нас. И коначно, на темељима свега учињеног постали смо релевантна музејска установа у земљи и региону о чему сведоче бројна одликовања која смо примили у протеклом периоду, закључно са Сретењским орденом првог реда, најзначајнијим одличјем Републике Србије које смо примили ове године. Због свега овде побројаног ја слободно могу да поновим речи мог претходника, првог директора Музеја Матице српске Фрање Малина, из 1938. године: „Они који буду дошли после нас можда ће наш рад критиковати, па можда и осудити, али једно неће моћи порећи, да је постојала добра воља и чврста одлука, па и несебичан рад, да се створи једно лепо и трајно дело: Музеј Матице српске.”

Галерија Матице српске као наследник тог музеја данас није само лепо и трајно дело. Она је јединствено место прикупљања, чувања и промовисања српске ликовне уметности и на тим основама чувар и творац националног идентитета. Галерија је постала простор за дијалог и место образовања и уживања које својим бројним активностима доприноси развоју друштва, бољем и квалитетнијем животу како локалне заједнице, тако и државе Србије у целини. Ми смо данас установа које је, захваљујући посвећеном раду генерација стручњака, постала понос нације. А то је од самих почетака деловања био сан о коме су сањали наши оснивачи!